Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Репортаже - Једи једи - Линк
user:  
pass:
 
  Ин мемориам Жика Ранковић (1940 – 2020)

Ин мемориам Жика Ранковић (1940 – 2020)

20.07.2020 / ФМ Спасојевић, Миодраг (2179)

Ин мемориам Живојин – Жика Ранковић (12.10.1940 – 19.7.2020)

У недељу, 19.7.2020. године, изненада је преминуо доајен обреновачког шаха, Живојин – Жика Ранковић. Сахрана се планира за 20.7.2020. године у 14 сати на гробљу у Мислођину код Обреновца. Наш Жика је рођен 12.10.1940. године у питомом Мислођину. У младости се бавио спортовима, између осталог, фудбалом, стоним тенисом и шахом. Жика није био нарочито јак шахиста, имао је снагу отприлике између треће и друге категорије, али то му ни најмање није сметало да буде велики заљубљеник у древну игру. Веома је волео да игра, али је још више волео да гледа игру јачих играча, које је веома поштовао.

Жика је цео свој радни век, преко 40 година, провео у некадашњем пољопривредном комбинату „Драган Марковић“ из Обреновца, где је испрва био шеф књиговодства, а потом финансијски директор. Својим радом је веома допринео славним данима тог предузећа, које је крајем осамдесетих година имало око 1.100 радника и запошљавало још неколико хиљада сезонских радника годишње. На почетку зрелих година Жика је водио Фудбалски клуб Мислођин, а онда се окренуо шаху и 1982. године основао Шаховски клуб „Драган Марковић“ Обреновац, чији је био дугогодишњи председник. Тај клуб је главно Жикино шаховско дело. Под тим именом је клуб постојао до 2003. године. У то време је Жика отишао у пензију, што се поклопило са почетком суноврата комбината, којем постпетооктобарске кадровске промене нису пријале.

Жика није био велики моћник, али је ипак био прилично утицајан и скоро сав свој утицај и слободно време је трошио на развој шаха у Обреновцу. Обезбедио је у комбинату одличне просторије за шаховски клуб, као и кроз дуги низ година финансијска средства за бројне активности. Изванредном, домаћинском организацијом турнира Жика је привлачио у клуб јаче играче. Године 1984. почиње вертикалан успон клуба кроз лиге. Сваке године је клуб надмоћном победом улазио у виши ранг, све до ондашње Друге савезне лиге – исток СФРЈ, где 1990. године „за длаку“ није ушао у Прву савезну лигу. У београдским лигама резултат 10 : 0 није био неочекиван, а са 9 : 1 већ није било нарочите радости. Тих година су ту екипу у штампи често називали „Казнена експедиција“. Када је клуб гостовао, путовало се аутобусом, са шахистима су путовали и радници комбината који су волели шах, а после сваког меча се победа прослављала ручком у кафани. После 1990. године је промењена клупска стратегија, утолико што се клуб ослонио искључиво на аматере, скоро све из Обреновца и околине, па се до последњих дана такмичио углавном у Квалитетној српској лиги. Лиге су биле тек један од Жикиних бројних шаховских организационих подухвата. Чланови клуба су се такмичили и у купу, на екипним и појединачним пионирским и омладинским такмичењима и на бројним турнирима у оквирима клуба, слати су на отворене турнире и фестивале и набављана им је шаховска литература. Поред тога, Жика је, углавном користећи клупске ресурсе, организовао и такмичења за цео Обреновац, нарочито пионирска првенства. Посебно се истакао у спровођењу ондашње акције „Шах у школе“. Све основне школе у општини Обреновац је Жика снабдео шаховским инвентаром. Скоро од самог настанка клуба Жика је форсирао шаховску школу клуба, која је имала централна одељења у клупским просторијама и истурена у појединим удаљеним основним школама. Активности су водили мајсторски кандидати, изузев што је за најталентованије омладинце Жика ангажовао познатије шаховске педагоге, најдуже Владимира Соколова. Са два турнира за стицање рејтинга по шевениншком систему Жика је усијао шаховску атмосферу у Обреновцу. Иако су 90-е године под санкцијама биле тешке, можда је Жикина најуспешнија година била 1995-а. Жика је претходних година организовао и Шаховску лигу Обреновца. Играло се викендом, на темпо од сат времена за партију. Екипе, образоване по разним критеријумима и разних назива, имале су по четири играча и нису могле да имају више од два играча са звањем већим од друге категорије, а од та два само је један могао да буде мајсторски кандидат или играч већег звања. Те 1995. године, не само што је Жика организовао и прву и другу обреновачку лигу, него је још издавао билтен!

Наравно, све то је превише за једног човека, имао је Жика више одличних сарадника, али се знало да све то зависи највише од Жике, који је за све то обезбеђивао средства и друге услове.

Жикин понос су били млади шахисти. За све те године је кроз разне секције шаховске школе клуба прошло више од 1.000 девојчица и дечака. Велика већина је после неколико година престала да се активно такмичи, али су се многи исказали као успешни и угледни млади људи, међу којима има и неколико доктора наука.

И ван шаха је наш Жика, иначе узоран супруг, отац два сина и домаћин, свуда био цењен и уважен. То је заслужио својом добротом, саосећајношћу и оптимизмом, увек усмерен на развој и напредак. Умео је да запази човека у невољи и да му помогне да преживи и стане на ноге. Његову библиотеку од десетак хиљада књига користиле су генерације, нарочито када нечега није било у општинској библиотеци. Много је радио, али је волео и да се провесели. У кафанској песми је тражио поезију. Био је познавалац историје и књижевности, заговорник класичних вредности, и националиста и космополита, а пре свега хуманиста. За свој друштвени и шаховски ангажман је добио неколико признања и једно одликовање. Али, пре свега, задобио је нашу љубав и поштовање, и сећање које ће трајати колико и ми.

У вери да говори у име свих шахиста Обреновца, ФМ Миодраг Спасојевић