Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Репортаже - Једи једи - Линк
user:  
pass:
 
  Отворено писмо шаховској јавности

Отворено писмо шаховској јавности

31.07.2020 / ФМ Јевтић, Саша (2279)

Отворено писмо шаховској јавности

У складу са целокупном ситуацијом у шаху у Србији, додатно оптерећеном пандемијом вируса ЦОВИД-19, већ дуже време размишљам о корацима који се могу или требају предузети, како би се макар неки од нагомиланих проблема решио.

Ово писмо пишем са позиције некога ко је буквално свој живот посветио шаху, а може се гледати и из угла организатора који је успешно организовао на стотине шаховских турнира (неколико и у доба короне), тренера са више од 15 година активног искуства, међународног шаховског судије, “пензионисаног” играча, актуелног рејтинг администратора ШС Србије, председника једног малог, али успешног шаховског клуба …

Свима који се баве шахом у Србији, на било који од начина, јасно је да је ситуација лоша и да је враг однео шалу. Писмо шаховских велемајстора које је ових дана објављено сублимирало је већину проблема и наговестило неке могуће последице које би, уколико до тога дође, потпуно уништиле, како шаховски живот у Србији, тако и егзистенцију многих шахиста и шаховских радника. Обзиром да целокупна јавноста зна који су проблеми, нећу их овде набрајати. Потпуно је јасно да је довођење ШС Србије у стање легалног функционисања у складу са Статутом и другим општим актима ургентно неопходно и са нултом толеранцијом.

Да је тренутно у ШС Србије благостање, вероватно би ред оних који би да воде савез био дужи од редова пензионера испред маркета у раним јутарњим часовима за време ванредног стања. Међутим, ниједан се посао није завршио пре него што је започет. Народна изрека каже да риба смрди од главе. Зато се избори у ШС Србије морају што пре одржати. Савез мора добити легитимно руководство и проблеми се један за другим морају решавати. У супротном, дубиоза ће бити још већа а светло на крају тунела још даље.

У овом обраћању фокусираћу се на спровођење Kалендара такмичења у 2020. години.

Искуства која имамо, како из обичног живота, тако и из других спортских грана, говоре нам да живот мора тећи даље, без обзира на ситуацију са пандемијом вируса ЦОВИД-19. Најлакше је искористити актуелну епидемиолошку ситуацију, не преузети никакву одговорност, чекати да нешто падне са неба и на крају сва такмичења отказати. Такву одлуку доносе, на жалост, они који од шаха не живе, или макар не допуњују свој кућни буџет којим омогућују егзистенцију себи и својим породицама.

Kада говоримо о Kалендару такмичења задржаћу се само на лигама јер су оне основ за функционисање шаховских клубова. Лиге се морају и требају одржати. То је константа. Оно што је променљиво су начин, модел, место и време.
Иако су разлози за одржавање лига познати јавности, ја ћу их овде сублимирати. Да ли је редослед по важности, процените сами.
1. Одржавање лига даје основ клубовима да исплате играче. Многим играчима су та примања веома важна и круцијална за егзистенцију њихових породица.
2. Одржавање лиге даје основ клубовима да оправдају новац који су, или ће добити, од локалних самоуправа. Уколико нема лига, нема основа за исплате играчима и новац се мора вратити у буџет. Враћање новца даје мотив локалним челницима да убудуће смање, ионако скромне износе, које шаховски клубови добијају.
3. Одржавање лига омогућава шаховском савезу (и подручним савезима за лиге у њиховој надлежности) остваривање одређених прихода који ће добро доћи за враћање неких од дугова, а уз правилан приступ и модел организације, могу помоћи ШС Србије да коначно реши спор са Министарством и добије нека средства у 2020. години.
4. Одржавање лига омогућава играчима да имају један “бесплатан” турнир и рецимо освоје норме за више међународне титуле или поправе рејтинг.
5. Одржавање лига омогућава судијама да остваре одређен приходе или напредују освајањем норми за више судијске титуле.
6. Одржавање лига помаже и привреди јер омогућава хотелијерима да остваре одређене приходе и мало поправе катастрофалну сезону у туризму.

Што се тиче модела и начина организовања лига ту вероватно постоји више варијантних решења.
Оно што је заједничко за све је да се морају поштовати све препоруке државних органа и да се морају обезбедити услови како би се ризик од инфекције смањио на минимум. Ту пре свега мислим на:
-обезбеђивање неопходне дистанце међу столовима и играчима,
-обавезно мерење температуре на улазу у салу за игру,
-дезинфекцију руку и инвентара,
-ношење маски уколико је обавезно (у сваком случају ствара психолошки ефекат код играча да су заштићени).

Обзиром да су већини клубова, због економске кризе проузроковане пандемијом, смањена средства за текућу годину, требало би размислити о смањењу трошкова клубова у виду смањења броја пансион дана. То се може решити смањењем темпа игре и убацивањем одређеног броја дана са дуплим колима, као и смањивањем броја табли (тамо где је број играча у екипи већи од 6). Овај предлог не мора да буде пођеднако примењен у свим лигама, обзиром да је ово упућено свима, почев од Прве лиге Србије, па до нижих лига у подручним савезима.

На крају, а ово сматрам такође јако важним, требало би размислити о екипном такмичарском ефекту у лигама које се организују у време пандемије. Велика већина клубова је своје екипе формирала још почетком године и самим тим, на неки начин и дефинисала своје планове (борба за прво место, сигуран опстанак у лиги, борба за опстанак …). Многи клубови сада могу бити у објективном проблему да наступе са планираним тимовима, а зато би и пласман на табелама био нереалан. Ево и разлога:
-немогућност долазака планираних страних играча због карантина по повратку, немогућности напуштања своје земље, превише скупих авионских карата итд.
-немогућност долазака планираних домаћих играча који живе у иностранству из истих разлога који су горе наведени,
-оправданог страха код неких играча (нарочито оних у ризичним групама) да у овој ситуацији играју лигу и отказивање њиховог учешћа у време када није могуће наћи адекватну замену.

Уколико лиге не би имале екипни такмичарски значај (нема упадања и испадања) избегао би се и проблем који може да настане ако се нека лига (у целом систему) из оправданих или било којих других разлога не одржи.

У складу са свиме горе наведеним предлажем следеће:
1. Све лиге обавезно организовати.
2. Потрудити се да се клубовима смање трошкови смањењем броја пансион дана и броја табли (тамо где је више од 6)
3. Ове године би сви клубови задржали своје лигашке статусе, јер не би било упадања у више рангове и испадања у ниже.

мр Саша Јевтић, дипл. инж. грађ.