Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
ВЕЧИТИ ШАХ
Прва - Турнири - Претрага - Рејтинг - Репортаже - Једи једи - Линк
user:  
pass:
 
  Ин мемориам ИМ Мирослав Пуцовски (1959–2024)

Ин мемориам ИМ Мирослав Пуцовски (1959–2024)

09.07.2024 / ВМ Пап, Миша (2399)

Мирослава сам познавао доста дуго. Око 30 година. Био је добар човек, и велики шаховски заљубљеник. Он није често играо турнире, чак веома ретко, али је веома волео шах као игру, као уметност. Имао је импозантну шаховску збирку, коју није чинила само обимна шаховска библиотека, већ и многи шаховски реквизити...

Мене је доста подржавао, још од времена када сам био само омладинац у успону у шаху... Сећам се да сам код њега у стану, чак одржао неке онлине шаховске лекције, јер сам имао неки проблем са својим компјутером (још из времена када је лап-топ био појам за наше прилике)...Другом приликом смо пратили уживо пренос преко интернета, меча за првака света између Халифмана и Акопјана (давне 1999.) и покушавали да погодимо, који ће следећи потез бити одигран.

Kада сам добро одиграо неки турнир или партију, знао је да ме похвали, и волео је да му понекад покажем неку своју партију са коментарима. Исто тако је знао и да ме критикује (мада благо), када нисам био у доброј форми. Сећам се да смо у неком моменту пронашли у једној посластичарници поред одличних колача (скоро сви су одлични), чак и једну врсту која је била лоша. Онда је пао договор, да када год неко од нас лоше одигра неки турнир, да ће морати, за „награду" да поједе пар ових неукусних колача...Изгледа да су запослени некако схватили о чему се ради, па су онда ти колачи, у једном моменту, волшебно нестали из понуде.

Сећам се када је једном, у ШK Бачка Паланка неко дошао на идеју, да се играју турнири у паровима, нас двојица смо решили да се мало нашалимо, па смо дошли да одиграмо нас двојица заједно (тада смо обојица били ИМ ако се не варам). Наравно, победа ни у једном моменту није доведена у питање, па смо лако тријумфовали. Kасније је та идеја о игрању блиц турнира у паровима, некако ишчезла...

Ранијих година, док још нисам почео много да путујем, играјући бројне шаховске турнире, сећам се да смо одлазили у шетње до Дунава, и причали о шаху наравно...Шах је била неисцрпна тема за Мирослава, и стално је био спреман да прича о некој новој књизи, о варијанти, или о некој доброј партији...

Отишао је прерано, и изненадно. Знао сам да је одраније имао здравстених проблема, али ова болест га је пребрзо „однела". Изгледа да нико није могао ништа да учини, деловало је да су чак и доктори одустали. Током последњих неколико посета, док сам покушавао да му бар мало олакшам (иако безуспешно), ситуацију својим присуством и неком причом о шаху, схватио сам, да се у неком тренутку он помирио са судбином, и да назалост, у неким моментима, једноставно човек не може ништа да уради, већ само да што достојанственије дочека неизбежно...

Прерано нас је напустио још један добар човек, шахиста и шаховски заљубљеник пре свега, а онда и интернационални мајстор. Оставио је неизбрисив траг у свом шаховском окружењу, и нећемо га никада заборавити...

Ја ћу га се увек сећати као свог пријатеља „Пуце" како сам га звао, човека који је вероватно највише волео шах од свих људи које познајем.

Нека му је вечна слава и хвала му!

Шаховски ентузијаста и ВМ Миша Пап