Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  In memoriam Žika Ranković (1940 – 2020)

In memoriam Žika Ranković (1940 – 2020)

20.07.2020 / FM Spasojević, Miodrag (2179)

In memoriam Živojin – Žika Ranković (12.10.1940 – 19.7.2020)

U nedelju, 19.7.2020. godine, iznenada je preminuo doajen obrenovačkog šaha, Živojin – Žika Ranković. Sahrana se planira za 20.7.2020. godine u 14 sati na groblju u Mislođinu kod Obrenovca. Naš Žika je rođen 12.10.1940. godine u pitomom Mislođinu. U mladosti se bavio sportovima, između ostalog, fudbalom, stonim tenisom i šahom. Žika nije bio naročito jak šahista, imao je snagu otprilike između treće i druge kategorije, ali to mu ni najmanje nije smetalo da bude veliki zaljubljenik u drevnu igru. Veoma je voleo da igra, ali je još više voleo da gleda igru jačih igrača, koje je veoma poštovao.

Žika je ceo svoj radni vek, preko 40 godina, proveo u nekadašnjem poljoprivrednom kombinatu „Dragan Marković“ iz Obrenovca, gde je isprva bio šef knjigovodstva, a potom finansijski direktor. Svojim radom je veoma doprineo slavnim danima tog preduzeća, koje je krajem osamdesetih godina imalo oko 1.100 radnika i zapošljavalo još nekoliko hiljada sezonskih radnika godišnje. Na početku zrelih godina Žika je vodio Fudbalski klub Mislođin, a onda se okrenuo šahu i 1982. godine osnovao Šahovski klub „Dragan Marković“ Obrenovac, čiji je bio dugogodišnji predsednik. Taj klub je glavno Žikino šahovsko delo. Pod tim imenom je klub postojao do 2003. godine. U to vreme je Žika otišao u penziju, što se poklopilo sa početkom sunovrata kombinata, kojem postpetooktobarske kadrovske promene nisu prijale.

Žika nije bio veliki moćnik, ali je ipak bio prilično uticajan i skoro sav svoj uticaj i slobodno vreme je trošio na razvoj šaha u Obrenovcu. Obezbedio je u kombinatu odlične prostorije za šahovski klub, kao i kroz dugi niz godina finansijska sredstva za brojne aktivnosti. Izvanrednom, domaćinskom organizacijom turnira Žika je privlačio u klub jače igrače. Godine 1984. počinje vertikalan uspon kluba kroz lige. Svake godine je klub nadmoćnom pobedom ulazio u viši rang, sve do ondašnje Druge savezne lige – istok SFRJ, gde 1990. godine „za dlaku“ nije ušao u Prvu saveznu ligu. U beogradskim ligama rezultat 10 : 0 nije bio neočekivan, a sa 9 : 1 već nije bilo naročite radosti. Tih godina su tu ekipu u štampi često nazivali „Kaznena ekspedicija“. Kada je klub gostovao, putovalo se autobusom, sa šahistima su putovali i radnici kombinata koji su voleli šah, a posle svakog meča se pobeda proslavljala ručkom u kafani. Posle 1990. godine je promenjena klupska strategija, utoliko što se klub oslonio isključivo na amatere, skoro sve iz Obrenovca i okoline, pa se do poslednjih dana takmičio uglavnom u Kvalitetnoj srpskoj ligi. Lige su bile tek jedan od Žikinih brojnih šahovskih organizacionih poduhvata. Članovi kluba su se takmičili i u kupu, na ekipnim i pojedinačnim pionirskim i omladinskim takmičenjima i na brojnim turnirima u okvirima kluba, slati su na otvorene turnire i festivale i nabavljana im je šahovska literatura. Pored toga, Žika je, uglavnom koristeći klupske resurse, organizovao i takmičenja za ceo Obrenovac, naročito pionirska prvenstva. Posebno se istakao u sprovođenju ondašnje akcije „Šah u škole“. Sve osnovne škole u opštini Obrenovac je Žika snabdeo šahovskim inventarom. Skoro od samog nastanka kluba Žika je forsirao šahovsku školu kluba, koja je imala centralna odeljenja u klupskim prostorijama i isturena u pojedinim udaljenim osnovnim školama. Aktivnosti su vodili majstorski kandidati, izuzev što je za najtalentovanije omladince Žika angažovao poznatije šahovske pedagoge, najduže Vladimira Sokolova. Sa dva turnira za sticanje rejtinga po ševeninškom sistemu Žika je usijao šahovsku atmosferu u Obrenovcu. Iako su 90-e godine pod sankcijama bile teške, možda je Žikina najuspešnija godina bila 1995-a. Žika je prethodnih godina organizovao i Šahovsku ligu Obrenovca. Igralo se vikendom, na tempo od sat vremena za partiju. Ekipe, obrazovane po raznim kriterijumima i raznih naziva, imale su po četiri igrača i nisu mogle da imaju više od dva igrača sa zvanjem većim od druge kategorije, a od ta dva samo je jedan mogao da bude majstorski kandidat ili igrač većeg zvanja. Te 1995. godine, ne samo što je Žika organizovao i prvu i drugu obrenovačku ligu, nego je još izdavao bilten!

Naravno, sve to je previše za jednog čoveka, imao je Žika više odličnih saradnika, ali se znalo da sve to zavisi najviše od Žike, koji je za sve to obezbeđivao sredstva i druge uslove.

Žikin ponos su bili mladi šahisti. Za sve te godine je kroz razne sekcije šahovske škole kluba prošlo više od 1.000 devojčica i dečaka. Velika većina je posle nekoliko godina prestala da se aktivno takmiči, ali su se mnogi iskazali kao uspešni i ugledni mladi ljudi, među kojima ima i nekoliko doktora nauka.

I van šaha je naš Žika, inače uzoran suprug, otac dva sina i domaćin, svuda bio cenjen i uvažen. To je zaslužio svojom dobrotom, saosećajnošću i optimizmom, uvek usmeren na razvoj i napredak. Umeo je da zapazi čoveka u nevolji i da mu pomogne da preživi i stane na noge. NJegovu biblioteku od desetak hiljada knjiga koristile su generacije, naročito kada nečega nije bilo u opštinskoj biblioteci. Mnogo je radio, ali je voleo i da se proveseli. U kafanskoj pesmi je tražio poeziju. Bio je poznavalac istorije i književnosti, zagovornik klasičnih vrednosti, i nacionalista i kosmopolita, a pre svega humanista. Za svoj društveni i šahovski angažman je dobio nekoliko priznanja i jedno odlikovanje. Ali, pre svega, zadobio je našu ljubav i poštovanje, i sećanje koje će trajati koliko i mi.

U veri da govori u ime svih šahista Obrenovca, FM Miodrag Spasojević