Српски
Srpski
English
eXTReMe Tracker
VEČITI ŠAH
Prva - Turniri - Pretraga - Rejting - Reportaže - Jedi jedi - Link
user:  
pass:
 
  Otvoreno pismo šahovskoj javnosti

Otvoreno pismo šahovskoj javnosti

31.07.2020 / FM Jevtić, Saša (2279)

Otvoreno pismo šahovskoj javnosti

U skladu sa celokupnom situacijom u šahu u Srbiji, dodatno opterećenom pandemijom virusa COVID-19, već duže vreme razmišljam o koracima koji se mogu ili trebaju preduzeti, kako bi se makar neki od nagomilanih problema rešio.

Ovo pismo pišem sa pozicije nekoga ko je bukvalno svoj život posvetio šahu, a može se gledati i iz ugla organizatora koji je uspešno organizovao na stotine šahovskih turnira (nekoliko i u doba korone), trenera sa više od 15 godina aktivnog iskustva, međunarodnog šahovskog sudije, “penzionisanog” igrača, aktuelnog rejting administratora ŠS Srbije, predsednika jednog malog, ali uspešnog šahovskog kluba …

Svima koji se bave šahom u Srbiji, na bilo koji od načina, jasno je da je situacija loša i da je vrag odneo šalu. Pismo šahovskih velemajstora koje je ovih dana objavljeno sublimiralo je većinu problema i nagovestilo neke moguće posledice koje bi, ukoliko do toga dođe, potpuno uništile, kako šahovski život u Srbiji, tako i egzistenciju mnogih šahista i šahovskih radnika. Obzirom da celokupna javnosta zna koji su problemi, neću ih ovde nabrajati. Potpuno je jasno da je dovođenje ŠS Srbije u stanje legalnog funkcionisanja u skladu sa Statutom i drugim opštim aktima urgentno neophodno i sa nultom tolerancijom.

Da je trenutno u ŠS Srbije blagostanje, verovatno bi red onih koji bi da vode savez bio duži od redova penzionera ispred marketa u ranim jutarnjim časovima za vreme vanrednog stanja. Međutim, nijedan se posao nije završio pre nego što je započet. Narodna izreka kaže da riba smrdi od glave. Zato se izbori u ŠS Srbije moraju što pre održati. Savez mora dobiti legitimno rukovodstvo i problemi se jedan za drugim moraju rešavati. U suprotnom, dubioza će biti još veća a svetlo na kraju tunela još dalje.

U ovom obraćanju fokusiraću se na sprovođenje Kalendara takmičenja u 2020. godini.

Iskustva koja imamo, kako iz običnog života, tako i iz drugih sportskih grana, govore nam da život mora teći dalje, bez obzira na situaciju sa pandemijom virusa COVID-19. Najlakše je iskoristiti aktuelnu epidemiološku situaciju, ne preuzeti nikakvu odgovornost, čekati da nešto padne sa neba i na kraju sva takmičenja otkazati. Takvu odluku donose, na žalost, oni koji od šaha ne žive, ili makar ne dopunjuju svoj kućni budžet kojim omogućuju egzistenciju sebi i svojim porodicama.

Kada govorimo o Kalendaru takmičenja zadržaću se samo na ligama jer su one osnov za funkcionisanje šahovskih klubova. Lige se moraju i trebaju održati. To je konstanta. Ono što je promenljivo su način, model, mesto i vreme.
Iako su razlozi za održavanje liga poznati javnosti, ja ću ih ovde sublimirati. Da li je redosled po važnosti, procenite sami.
1. Održavanje liga daje osnov klubovima da isplate igrače. Mnogim igračima su ta primanja veoma važna i krucijalna za egzistenciju njihovih porodica.
2. Održavanje lige daje osnov klubovima da opravdaju novac koji su, ili će dobiti, od lokalnih samouprava. Ukoliko nema liga, nema osnova za isplate igračima i novac se mora vratiti u budžet. Vraćanje novca daje motiv lokalnim čelnicima da ubuduće smanje, ionako skromne iznose, koje šahovski klubovi dobijaju.
3. Održavanje liga omogućava šahovskom savezu (i područnim savezima za lige u njihovoj nadležnosti) ostvarivanje određenih prihoda koji će dobro doći za vraćanje nekih od dugova, a uz pravilan pristup i model organizacije, mogu pomoći ŠS Srbije da konačno reši spor sa Ministarstvom i dobije neka sredstva u 2020. godini.
4. Održavanje liga omogućava igračima da imaju jedan “besplatan” turnir i recimo osvoje norme za više međunarodne titule ili poprave rejting.
5. Održavanje liga omogućava sudijama da ostvare određen prihode ili napreduju osvajanjem normi za više sudijske titule.
6. Održavanje liga pomaže i privredi jer omogućava hotelijerima da ostvare određene prihode i malo poprave katastrofalnu sezonu u turizmu.

Što se tiče modela i načina organizovanja liga tu verovatno postoji više varijantnih rešenja.
Ono što je zajedničko za sve je da se moraju poštovati sve preporuke državnih organa i da se moraju obezbediti uslovi kako bi se rizik od infekcije smanjio na minimum. Tu pre svega mislim na:
-obezbeđivanje neophodne distance među stolovima i igračima,
-obavezno merenje temperature na ulazu u salu za igru,
-dezinfekciju ruku i inventara,
-nošenje maski ukoliko je obavezno (u svakom slučaju stvara psihološki efekat kod igrača da su zaštićeni).

Obzirom da su većini klubova, zbog ekonomske krize prouzrokovane pandemijom, smanjena sredstva za tekuću godinu, trebalo bi razmisliti o smanjenju troškova klubova u vidu smanjenja broja pansion dana. To se može rešiti smanjenjem tempa igre i ubacivanjem određenog broja dana sa duplim kolima, kao i smanjivanjem broja tabli (tamo gde je broj igrača u ekipi veći od 6). Ovaj predlog ne mora da bude pođednako primenjen u svim ligama, obzirom da je ovo upućeno svima, počev od Prve lige Srbije, pa do nižih liga u područnim savezima.

Na kraju, a ovo smatram takođe jako važnim, trebalo bi razmisliti o ekipnom takmičarskom efektu u ligama koje se organizuju u vreme pandemije. Velika većina klubova je svoje ekipe formirala još početkom godine i samim tim, na neki način i definisala svoje planove (borba za prvo mesto, siguran opstanak u ligi, borba za opstanak …). Mnogi klubovi sada mogu biti u objektivnom problemu da nastupe sa planiranim timovima, a zato bi i plasman na tabelama bio nerealan. Evo i razloga:
-nemogućnost dolazaka planiranih stranih igrača zbog karantina po povratku, nemogućnosti napuštanja svoje zemlje, previše skupih avionskih karata itd.
-nemogućnost dolazaka planiranih domaćih igrača koji žive u inostranstvu iz istih razloga koji su gore navedeni,
-opravdanog straha kod nekih igrača (naročito onih u rizičnim grupama) da u ovoj situaciji igraju ligu i otkazivanje njihovog učešća u vreme kada nije moguće naći adekvatnu zamenu.

Ukoliko lige ne bi imale ekipni takmičarski značaj (nema upadanja i ispadanja) izbegao bi se i problem koji može da nastane ako se neka liga (u celom sistemu) iz opravdanih ili bilo kojih drugih razloga ne održi.

U skladu sa svime gore navedenim predlažem sledeće:
1. Sve lige obavezno organizovati.
2. Potruditi se da se klubovima smanje troškovi smanjenjem broja pansion dana i broja tabli (tamo gde je više od 6)
3. Ove godine bi svi klubovi zadržali svoje ligaške statuse, jer ne bi bilo upadanja u više rangove i ispadanja u niže.

mr Saša Jevtić, dipl. inž. građ.