Смрт шаха због ремија

04.08.2010 /   Андрејић, Владица (2185)

Давно је Капабланка предвидео опасност смрти шаха због ремија, данас смо још ближи томе, али нажалост у другом контексту.

Ево нове теме и забаве за посетиоце никад читанијег (пробили смо иљадарку дневно) вашег и нашег Вечитог шаха. Давно је Капабланка предвидео опасност смрти шаха због ремија, међутим данас смо још ближи томе, али нажалост у другом контексту. Каква то смрт шаха вреба и како је можемо спречити прочитајте натенане.

Ових дана пратили смо дешавања на Премијер лиги Црне Горе уз свесрдну помоћ судија, конкретно Игора Вујачића и Веселина Балшића. Многи моји пријатељи играли су тамо, између осталих и Јоца Тодоровић који је пружио добру игру (за своје могућности ) држећи другу плочу тиватске Мимозе. "Како сам играо?", поносно ме је прекјуче упитао. "Играо си к'о .....", напао сам га алудирајући на резултат његове партије са Миладином, која је завршена ремијем, при чему Јоцина позиција делује надмоћно и може се комотно наставити игра на победу без реалног ризика од пораза. Затим сам погледао завршну слику партије Станичић - Никач и упитао се како ли је Игор изгубио једну фигуру приликом укуцавања партије. Уследио је шок и сазнање да је меч претпоследњег кола између Будућности и Мимозе завршен интервенцијом. Наиме, капитен Будућности Калезић понудио је капитену Мимозе Попадићу да се у том моменту веже 6 ремија и меч заврши 3:3, што је и прихваћено. Знам, знам, сада сигурно мислите да је Андрејић са пљувања селекторке Бендераћ, преко пљувања селектора Дражића, дошао до пљувања селектора Црне Горе и да покушава да прошири ресор, али грешите .

Ау, сав сам се најежио, јер већ су ми у глави не тако давна сећања на Премијер лигу Београда 2008, где сам у 3. колу наступио за Поштанску Штедионицу против моћне Политике (добро де, не толико моћне, јер је велемајстор Дражић тек следеће године приступио том клубу). Пошто је Ниџа Несторовић смазао једног нашег, капитен Политике, ФМ Драгољуб Јоксимовић, приметио је да му поједини играчи "висе" и брже боље понудио нашем капитену Кузмановићу да се преосталих 5 партија веже ремијима. Тако и би, у ситуацији када се игра на меч бодове, капитен Поштанске Штедионице прихвата споразумно да његова екипа изгуби 2½:3½. У веома лагодној завршници против ИМ Дејана Несторовића, у моменту када размишљам о томе како бих могао да добијем партију, отима ми се шанса, руинира ми се партија против јаког играча. Био сам бесан, а да не би испало да сам оштетио клуб (нису ми на време нашли замену, ако је то уопште могуће ) одиграо сам партију и сутрадан (једна од бољих победа у мојој скромној каријери), а онда обавестио екипу да не желим више да играм за Поштанску Штедионицу и затражио исписницу. То је био мој одговор на такво срамно "намештање" резултата. Многи памте и инцидент из претпоследњег кола када је та иста Поштанска Штедионица везала на старту 5 ремија са Планумом, при чему се шести играч (највероватније смишљено) није појавио тако да је Планум лако зарадио меч бодове са 3½:2½ и добио шансу да у последњем колу против Политике одлучи о победнику лиге и пласману у Прву лигу Србије, коју ипак није искористио. "Ово је лоповлук", викао је Јокса бацајући победнички пехар у зид, алудирајући на "намештаљку" Планума. А он је био први који је против Поштанске Штедионице "наместио" меч. За мене нема никакве разлике у оба случаја, али изгледа да неки не мисле тако.

Стандардна пракса нашег екипног шаха, везивање ремија. Да ли се то сме? Да бих вам одговорио на то питање цитираћу вам одредбе Општег правилника екипних такмичења који изгледа и даље важи, иако је донет давно, прецизније 22.02.1976. Члан 16 каже: "За време игре капитен се може обраћати члановима своје екипе само о питањима која се не односе на ток партије, и само онда када је на односној табли на потезу играч противничке екипе, и то само у присуству судије." Члан 17 каже: "За време игре играч се може обратити своме капитену само о питањима која се не односе на ток партије, и то у присуству судије, и када није на потезу. Међутим, играч има право да се обрати капитену ради консултације у случају када му противник понуди реми или он сам жели ту понуду учинити. И у овом случају обраћање се мора извршити у присуству судије, а капитен може одговарати потврдно или одречно, без икаквих коментара или објашњења о самој позицији." Да ли је правилник добар? Да! Да ли се поштује? Не! Немогуће је везати ремије на мечу, а да се не прекрше одредбе Правилника. Понуду ремија, дакле, може иницирати само играч, никако капитен!

Како спречити ово неприродно намештање мечева, а да судије и даље толеришу безобразлук капитена? Довитљиви ликови из Србије постепено уведоше у све лиге три меч бода за победу, а један за реми. Сјајно решење, али има само једну ману, а то је да не ради! Већ сам писао о томе, да ли за меч иду три или два меч бода није од суштинског значаја на краткој шаховској лиги, а све су такве. Друга прича је фудбалски шампионат са 30 кола где то долази до изражаја, а на десетак кола то се и не осети, поготово за победничка места на лиги. Наравно, додатна глупост је да се могу креирати смешне ситуације у којима се играчу "исплати" да избегне реми свесно улазећи у прилично слабију позицију, као што је то случај на перверзним турнирима, попут Босниног опена, где се играло три поена за победу. Овога пута предложићу два суштински различита предлога како се то може спречити.

Предлог 1. Меч се не може завршити нерешено! Победник меча добија бод, а поражени не. У случају нерешеног резултата, гледали би, рецимо, стандардне критеријуме за екипни куп. На лигама са 6 табли то би изгледало на следећи начин. Прве три табле, ако је нерешено четврта, ако је реми пета, ако је реми прва, ако је реми друга. Ако је и та реми то значи да и даље нисмо одредили победника јер имамо 6 ремија или у најгорем случају чувених 6 везаних ремија пре него што је коло и почело. Мој оригинални предлог био је да у том случају нико не добије бод, јер га нико и није заслужио, али опет то би било жалосно у случају 6 крвавих ремија. Због тога мој модернији предлог је да се пре почетка меча одреди која екипа добија бод у случају свих ремија. То може бити по дифолту, домаћин, или гост, или се баца новчић, или за љубитеље перверзија победник армагедон партије између капитена клубова. Сматрам да је најбоље да то увек буде гостујућа екипа, а разлог је тај што се тако ублажава предност домаћих који у додатном критеријуму прва половина табли (у случају да број табли није дељив са 4, што је испуњено у свим великим лигама јер се играју на 6 табли) имају једном више беле фигуре. Џаба намештање кад не може да се игра нерешено!

Предлог 2. Лига се игра на путовања викендима, што и није лоше јер би се лига пратила током читаве године, а не само десетак дана и готово. Па када, рецимо, Крагујевац допутује у Суботицу, нека намести 6 ремија, али онда ће локални вулканизери (или који већ спонзори) да виде где им пропадају паре. А када народ који похрли у шах клуб да гледа меч и навија за позиције локалних хероја, угледа потписивање формулара након пет минута игре, постараће се да њихови љубимци не добију ни динара од општине и слично. Наравно за поштене земље одређивање пласмана би се вратило на прилично реалније поене, уместо излизаних меч бодова.

На крају да кажем да ми је јако стало шта ви мислите о овоме или неким другим покренутим темама. Слободно напишите коментар, а ако желите да се он не објављује (као приватна порука мени) то у њему и нагласите. Пожељно је да се потпишете пуним именом и презименом.