Деманти

17.02.2011 /   Лазић, Милорад

Преносимо интервју са Дражићем из Спортског журнала, а Мића Лазић јавно демантује све тврдње дотичног...

Последњи наступи актуелног селектора и његових саучесника у катастрофалном вођењу ШСВ, ШСС, кршењу прописа, је само познат демагошки метод замена теза. Наиме, кривци за катастрофално стање у српском шаху, покушавају да све сведу на веродостојност 2-3 реченице актуелног селектора које су изречене на шаховском сајту у БиХ. На страну то, да ми који добро познајемо актуелног селектора, итекако знамо његов стил рада и комуникације и пре ће бити да је неки дублер писао његове дементе а не оно по босанском сајту. Циљ овог је свакако да се сада сви бавимо „мистеријом“ око тога ко је заиста написао оне 2-3 реченице и да све друго запоставимо и ставимо у други план. Па,нисмо ваљда толико луди, а ако му у ту причу поверују пре свега Иванишевић и Ковачевић, нека му је за те две реченице алал ! Наравно то им није довољно, осим што жели да добије наклоност (ничим заслужену) наших најбољих играча, потребно је да и играче и јавност окрене против других својих критичара, пре свега против људи који јавно и упорно указују на неправилности, кршење статута и других штета по српски шах. Први циљ му је очигледно моја дискредитација, чиме би по њему он и његова свита аутоматски били амнестирани од свега лошег што су чинили и чине у српском шаху. Ево како то Дражић ради:

Шта после овог рећи? Покушах да будем кратак и прецизан, али Дражић се потрудио да поред мене закaчи и друге који су му у овом тренутку пали на памет а не служе његовој политици и интерсима, тако да оно чувено „скупљање перја истине“ после бахато „баченог јастука лажи“ захтева више простора. Наравно о Дражићу и компанији има и текако још доста да се прича и износи (све аргументовано и педантно), али сада сам се морао да осврнем на његове конкретне неистине и подметања и упутио сам овај текст демантија Спортском Журналу, уз напомену да је због обимности одговора, Спортски журнал дана 17.02.2011. године објавио скраћену верзију, а посетиоцима овог сајта овим путем пружам интегралну верзију:

„На основу очигледних неистина и клевета које су објављене у „Спортском Журналу“ од 16. фебруара 2011. Године (шах: Бурна реакција ШС Војводине на иницијативу за промене – СПАС ОД ЧЕГА ?), а исте је изнео Синиша Дражић, у нади да се не морам и формално позивати на Закон о информисању, захтевам да се објави следећи деманти (свима је јасно да побијати нечије клевете и неистине захтева више простора од изношења самих оптужби):

1. Пре свега, морам да закључим да су се челници ШСВ и Синиша Дражић водили познатом методом: „НАПАД ЈЕ НАЈБОЉА ОДБРАНА“. Наиме, они потежу неке догађаје од пре 10-так година, надајући се да су исти пали у заборав, те да могу да причају шта им одговора и тако лажима и клеветом против мене покушају да збуне ове дивне младе људе који су покренули честиту акцију „СПАСИМО ШАХ“. Затим, човек не може а да се не запита: таман да су сви ти искази једног Дражића и тачни, какве то везе има са конкретним и актуелним проблемом ШС Војводине и ШС Србије? КАКВЕ ТО ВЕЗЕ ИМА СА ЊИХОВИМ ПРОТИВПРОПИСНИМ и ШТЕТНИМ ДЕЛОВАЊЕМ, НА ШТА УКАЗУЈЕМ, НЕ САМО ЈА, МИЛОРАД ЛАЗИЋ, ВЕЋ И ТОЛИКИ БРОЈ НАШИХ ВРХУНСКИХ ШАХИСТА, УГЛЕДНИХ ЉУДИ И КЛУБОВА?

Очигледан је овде ПОКУШАЈ ДА СЕ ДИСКРЕДИТУЈЕМ КАО ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ПОКРЕНУО И ДОКАЗАО УЗ ПОДРШКУ И ДРУГИХ (ШАХОВСКИ САВЕЗ НОВОГ САДА, ШАХОВСКИ САВЕЗ СУБОТИЦЕ, ШК СПАРТАК, ВРШАЧКИ ШАХОВСКИ КЛУБОВИ И ШАХОВСКИ РАДНИЦИ) ЊИХОВЕ МАЛВЕРЗАЦИЈЕ ОКО НЕЛЕГАЛНЕ ИЗБОРНЕ СКУПШТИНЕ ШС ВОЈВОДИНЕ.

2. Но, кренимо редом са тврдњама Синише Дражића, односно колико се види и руководства ШС Војводине:

Дражић каже да је руководство ШС Војводине потпуно легално !? Па како онда објашњава да је и покрајински Секретаријат за омладину и спорт утврдио да је изборна Скупштина на којој су изабрани била нелегална ??? (Допис бр. 116-66-00001/2010-01/3 од 12. августа 2010.) Када он то, поред очигледних материјалних доказа и даље ЈАВНО тврди, сувишно је било шта даље и говорити. За њега и самозвано руководство ШСВ закон и пропис представљају само потврду онога што они мисле. Изгледа да Дражић и руководство ШСВ жарко желе да се то потврди и на редовном суду, што ће се и десити, али у том случају се неће потезати само питање легалности изборне Скупштине већ и све оно чиме су се они у међувремену бавили (на пример располагање новчаним средствима ШСВ од стране нелегалних оргна, итд)! Даље, опет покушавајући да побегну од актуелних тема, секретар ШСВ Бокан у чланку спомиње Статут ШСВ и како га треба менњти итд. Ово свакако није спорно, јер сваки статут се може мењати и треба га усавршавати, али, овај Статут је тренутно важећи и по њему се, како је то утврдио и покрајински Секретаријат за омладину и спорт, МОРА радити све до његове измене и МОРАЛА се одржати и Изборна Скупштина, што челници ШСВ упорно одбијају да прихвате, ругајући се тако правној држави и скрећући тему са чињенице да су доказано прекршили статут ШСВ.

Даље, од свега што Дражић наводи у вези мог личног ангажовања пре десетак година у Извршном Одбору ШС Југославије, једино што је истина је да сам око годинуипо био члан ИО ШС Југославије и да сам као и сви други чланови (осим Владимира Шакотића, који је био уздржан) подржао избор тадашњег генералног секретара ШС Југославије, Благоте Вујовића , на предлог председника ШСЈ велемајстора Божидара Ивановића, јер је став свих нас био да председник треба да има подршку за избор својих најближих сарадника. Све остало је препуно неистина! Пре свега, ја сам био само један од чланова Извршног одбора без икаквих других овлашћења, осим рада у Радној групи за утврђивање стања нормтивних аката којима располаже канцеларија ШСЈ (3. Седница ИО ШСЈ од 12.12.2001., а Извештај радне групе усвојен на 4. Седници 18.12.2001.) и рада као председник Комисије Извршног одбора за испитивање навода објављених у југословенској штампи на рачун органа ШСЈ и да се утврди финансијско пословање ШСЈ за 2002. годину ( Комисија именована на 14. Седници ИО ШСЈ од 17.01.2003.) Ово је веома битно истаћи, јер Дражић и његови извори тврде да сам ја био главни заштитник лошег рада генералног секретара ШСЈ, те да сам откривен и после тога брже-боље поднео оставку оставивши минус у Савезу од 125.000 ЕВРА (где су само нашли ову цифру) !??????? Неистинитост ове изјаве и гнусне оптужбе се лако може потврдити (а суд ће то и утврдити) када се узме у обзир чињеница да сам ја почетком 2003. био председник Комисије која је утврдила све неправилности и саставила два извештаја о томе, са конкретним цифрама, налазима и препорукама и тим извештајима утврдила и одговорност самог генералног секретара (Први извештај од 20.02.2003 усвојен на 15. Седници ИО ШСЈ дана 03.03.2003. и Други Извештај од 15.05.2003. усвојен на 16. Седници ИО ШСЈ дана 19.05.2003.) Како сам ја то штитио неправилности у раду генералног секретатра када сам руковдио комисијом и потписао извештаје које управо указују на неправилности и због којих је генерални секретар поднео оставку ????? Овде само још да додам, да је тадашњи ИО ШСЈ, поред утврђивања неправилности у раду актуелног секретара, такодје формирао и комисију за утврђивање неправилности у раду ШСЈ у време мандата претходног секретара Данка Бокана (садашњи секретар ШСВ), јер је ново руководство затекло у Савезу значајан износ неизмирених обавеза, што се све може видети из записника са седница ИО ШСЈ. На жалост све активности око утврђивања одговорности и једног и другог секретатра су остале незавршене, и управо овакав опортуни однос органа ШСЈ према усвојеним извештајима ме је и натерао да дам оствку и напустим такву организацију заувек.

Значи, тачно је још једино да сам поднео оставку, али из разлога што, након усвојених јасних извештаја и указивања на неправилоности и одговорност, од стране комисије коју сам предводио, нико од органа самог ШСЈ није реаговао нити желео да поступи по налазима Комисије коју сам ја водио. Тада ми није остало ништа друго него да напустим овакву организацију, а све то сам и званично образложио на Скупштини ШСЈ у Аранђеловцу 31.05.2003. када сам и јавно иступио против оваквог понашања и поднео оставку (о чему је опширно писала и „Политика“ у броју од 09. 06. 2003. године). Такодје, већ тада сам рекао да ме више никакав ангажман нити рад у било којем шаховском органу не занима, осим само рад у свом клубу док и то има уопште смисла, а сво своје ангажовање сам посветио указивајући и даље на неправилности које су рађене свих ових година а које су на жалост актуелне и данас. Ово све није тешко проверити. А као што сам већ и рекао, своје тврдње ће господин Дражић морати да докаже на суду. За друге наводе из тог периода (неодржавање шампионата 2003 и 2004 ) немам шта додати осим да као што сам и навео у мају 2003. године напустио ШСЈ те и нисам никако могао утицати на одржавање било којих шампионата, а сигурно је да су исплаћене и све награде за 2002. годину, вероватно са закашњењем као и многе друге обавезе Савеза и онда и данас и то може и данас да кажу они којима су припадале.

Што се мог ангажмана у ШС Нови Сад тиче морам да кажем да више од десет година (а то значи ни пре тих наводних 7 година), као ни сада, нисам члан ни једног органа нити тела ШС Новог Сада и да овај Савез има своје ЛЕГАЛНЕ органе који треба да разматрају сопствену проблематику, као и податке које износи Дражић, али и то где завршавају паре новосадских и војвођанских клубова и како се троше(одједном је Дражић постао експерт за све периоде, за све савезе а није био члан ни једног до сада!? ). Приче које кога предлагао и подржавао заиста су смешне, а када већ Дражић омаловажава тамо „неког Убипарипа“ који је добио 13 гласова, онда треба рећи да је на тој истој Скупштини баш Дражић добио само 5 гласова од својих суграђана и средине која га јако добро познаје. Посебан цинизам је тврдња да рад ШС Новог Сада није јаван (нема сајт), Савез господина Дражића (ШСВ) има сајт, али шта је тамо јавно? Где су извештаји о финансијском пословању ? Где је структура расхода, где је извештај о Европском екипном првенству, где су извештаји (легални и потписани) од Надзорног одбора ? Када су и у ком облику показивани неком легалном органу ШСВ и шире, а да не причамо о јавности. Саветовао бих му да ипак мало боље провери своје изворе, да се поново не жали на суфлере и дублере). Има ту још неких изузетно значајних питања на које ће се морати дати одговор. Такодје је јасно да се исти труди да шири тему и да „баца прашину у очи“ и тако скреће пажњу јавности, без иједног одговора, са правих актуелних проблема.

О покушају омаложавања једног од наших најбољих велемајстора Драгана Шолака, заиста је безпредметно трошити време и простор на изнете оптужбе, али то свакако треба препустити самом велемајстору Шолаку.

Такође, врло је индикативан напад Дражића и челника ШСВ на ШС Централне Србије, који коначно више не пристаје на неправилности у раду ШС Србије, те су они наравно одмах постали неприхватљиви у очима Дражића и челника ШСВ. Посебно је интересантна информација како је ШС Централна Србија одржавала кадетске шампионате што плаћају родитељи итд, као да ШС Војводине то не ради (па ко и како организује кадетска првенства Војводине)!? Другим речима, доста су други узимали, сад хоћемо ми! Ово није ништа друго него признање управо оног против чега се и боре иницијатори и они који подржавају акцију „Спасимо шах“. Да се уведе ред и јавност и у организацији свих шаховских такмичења, а не да иста буду плен појединих савеза, организатора па и појединаца, а то све на рачун родитеља, играча или клубова, без извештавања где се и како користи зарађени новац од тих такмичења.

Имајући у виду тежину клевети и везивање мог имена за значајне финансијске малверзације, против износиоца ових тврдњи ћу сигурно поднети кривичну пријаву, а од Спортског Журнала очекујем да буде пажљивији у објављивању таквих информација без претходне провере и ограде и истовремено га подржавам на даљи критички прилаз свим нашим проблемима. С друге стране, јавност све моје тврдње може проверити кроз наведене чињенице и документацију (Допис покрајинског Секретаријата за спорт и омладину, Извештаји комисије ИО ШСЈ, Записници са ИО ШСЈ у самом ШСЈ а и све наведено и још доста тога, веома детаљно и сам поседујем....). Надам се да Јавност неће дозволити да их ове старе методе „замене теза“ и „напад је најбоља одбрана“ скрену са основног правца акције „Спасимо шах“.

На крају, поручујем и Дражићу и челнцима ШСВ да њихов проблем није Лазић, већ њихов начин рада у шаху и да не затварају очи пред чињеницом да са њиховим начином рада не слаже огромна већина наших најбољих играча, клубова итд. Па и у самим изјавама у Спортском Журналу, сам Дражић је набројао и мене, и ШС Новог Сада и представника врхунских играча и ШС Централне Србије, а стално подмеће тезу „личног сукоба“. Канда ту има проблема са бројањем, али ако ни то није довољно, Дражић и компанија могу слободно да оду на сајт „Спасимо шах“ па нека тамо нађу како их само један Лазић не воли и критикује. Дражићу и остали који не знате од чега шах треба спасити, одговорите ви конкретно и директно, под пуном материјалном и кривичном (илузорно је спомињати моралну), одговорношћу на питања и тврдње које већ се већ дуже време постављају у медијима, и у самој иницијативи „Спасимо шах“.