|
Утисци са шампионата у Врбасу, Радов коментар, 5.5.2015
Шампионати Србије у шаху – у обе конкуренције, одржани су у Врбасу. Добили смо нове шампионе али и стекли неке утиске који не могу (и не смеју) остати без коментара. Поред чисто такмичарског аспекта, пажњу треба усмерити на још неке. Па пођимо редом.
Када се говори о условима за одигравање турнира, онда треба рећи да су смештај, исхрана и сала за игру били коректни. Али оно што мора заслужити слабу оцена је недостатак директних преноса партија. У време таквог технолошког развоја – када смо у могућности да непосредно пратимо потезе из свих крајева света, овакав пропуст захтева недвосмислено објашњење.
Што се тиче састава турнира, онда није тешко закључити да се у Врбасу нису нашли многи којима је ту “било место” – у обе конкуренције. Ту се пре свега мисли на репрезентативце са последње олимпијаде, али и на још неке. У конкуренцији жена недостајале су Наташа Бојковић и Јована Војиновић, али би конкуренција била знатно јача да су играле Марија Манакова, Сузана Максимовић и Ана Бендераћ. Код мушкараца ситуција је била још гора. Недостајала су четири олимпијца: Иван Иванишевић, Милош Перуновић, Роберт Маркуш и Никола Седлак.
Ако се изузме Наташа Бојковић, која већ годинама не жели да свој несумњиви ауторитет стави на проверу у домаћој конкуренцији, за одсуство осталих се не знају разлози. Док неко од одговорних у нашој шаховској организацији не изда званично саопштење, може се предпоставити да постоје два основна разлога: први је финансијске природе (мале награде и хонорари) и други, који је се односи на евентуално неусаглашени календар такмичења. Уствари, оба су у непосредној вези, што би – то се првенствено односи на шахисте, требало да значи да су се определили за турнире на којима постоји шанса за освајање знатно виших награда.
О саставу турнира говори се првенствено имајући у виду висину рејтинга, али је то могуће учинити и на другачији начин. А када је у питању шах у Србији, онда учешће младих и њихови резултати заслужују, односно захтевају да им буде посвећена посебна пажња. На сениорском шампионату је било мало “нових-младих” лица. Резултат Александра Инђића је свакако задовољавајући, мада, како (оправдано) каже Дејан Антић, мора више пажње посветити репертоару црним фигурама. Али, њега никако не можемо више сматрати новим лицем – напротив. Међутим, двојица дебитаната, браћа Ратковић нису искористили прилику да се представе у бољем издању.
У женској конкуренцији, у том погледу била је повољнија ситуација. Поред већ афирмисане – репрезентативке Аделе Великић, прилику су имале Мила Жарковић, Јована Милошевић, Ксенија Томин и Тијана Петровић. Изузев Тијане, за коју је је овакав турнир још увек прејак, остале су мање-више приказале задовољавајућу игру. Ипак, утисак је да још увек нису довољно спремне да непосредно угрозе оне које већ годинама држе примат у женском шаху.
После свега реченог, поставља се питање како ће се после оваквих “крњих” шампионата снаћи селектори Славољуб Марјановић и Бранко Дамљановић. Први утисак је да су добили “врућ кромпир”. Заиста, како помирити (несумњиви) значај шампионата и рејтинг и неке друге такмичарске резултате.
Задатак Бранка Дамљановића није ни мало лак. Наиме, уз непрокосновену Наташу Бојковић, нема никакве сумње да је место у екипи резервисано и за актуелну шампионку Марију Ракић и Анђелију Стојановић, која по више критеријума заслужује место у репрезентацији. Дакле, остају још два места. За њих конкуришу Марија Манакова, Јована Војиновић, Ирина Чољушкина и, ако Бранко настави са досадашњом “тактиком”, Адела Великић. Наравно, ако нека од младих у међувремену не направи “корак од седам миља”!?
Победа Дејана Антића, створила је Славољубу Марјановићу озбиљне проблеме, односно недоумице. Ако буде “поштовао” рејтинг, онда су тројица (Иван Иванишевић, Роберт Маркуш и Милош Перуновић) неприкосновени. Добри резултати на последња два шампионата и младост Александра Инђића кандидују и њега као “сигурног” члана репрезентације. Остаје једна, али велика дилема. Како се одлучити између шампионске титуле велемајстора из Јагодине и златне олимпијске медаље за најбољи успех на четвртој табли суботичког велемајстора, на чијој страни је и бољи рејтинг. Наравно, још има времена да се до првенства Европе пуно тога промени и провери!?
|
