Коментар отвореног првенства Параћина

07.02.2017 / ИМ Златановић, Борољуб (2408)

КОМЕНТАР ОТВОРЕНОГ ПРВЕНСТВА ПАРАЋИНА ЗА 2017. ГОДИНУ

(ПОЗИТИВНЕ И НЕГАТИВНЕ СТРАНЕ)

Овим желим да шаховској јавности пружим коментар на управо завршено Отворено првенство Параћина за 2017. Турнир је одржан на истом месту у „Дневном центру“ . Домаћини заслужују похвале за амбијент и услуге. Још две светле тачке турнира су међународни карактер и присуство бројних младих талената из земље и иностранства. У данашње време сви знамо колико је тешко обезбедити међународни карактер турниру и стога организаторима треба честитати. Посебан печат дају млади шахисти, талентована дечица из земље и иностранства, некима од њих је ово можда и први озбиљнији шаховски турнир. Врло вероватно се међу њима крије неки будући шампион.

Пре него дам осврт на негативне стране турнира желим да честитам свим бољепласираним, свим борбенијим и свим поштенијим играчима на турниру. Разлоге свог фијаска последњег дана никако не желим да тражим у делу текста који следи.

Што се тиче тамних страна турнира и пропуста у организацији – они надмашују наведене позитивне стране.

Као прво, публика. Знам да се публика не може бирати, знам да се не може едуковати, знам да без ње шах нема смисла. Знам и да је организатор лепо замислио да публика кружи око столова и да не улази и не прави гужву у централном делу сале за игру. Али, недопустиво је да у сваком колу некоме из публике зазвони телефон и неретко да се тај неко јави и објашњава некоме наглас кад се враћа кући и зашто тад! Недопустиво је да се особама које нису данима посетиле купатило допусти да сате проводе играчима над главом (најчешће над писцем ових редова). Недопустиво је да пар особа на сваком турниру стоји изнад главе и руком константно премешта металне кованице у џепу производећи несносно иритирајући звук (најчешће над писцем ових редова). Недопустиво је да у завршним тренуцима последњег кола фотограф који никад пре тога није посећивао салу за игру, кад се ломи партија, са укљученим блицем прилази играчу толико близу, са стране, малтене уносећи му се у лице, и фотографише играче, публику, таблу, све време са укљученим блицем и укљученим звуком окидача. У самом финалу партије намештао се иза мојих леђа борећи се да нађе добар угао. Шта сам друго могао да урадим него да се (док сам на потезу) померим у страну и дозволим му да неометано фотографише позицију? Извињавам се ако је некоме засметао тај мој гест. Али, где је фотограф био раније да фотографише прву и другу таблу? Победник турнира је могао бити само неко ко је у последњем колу играо на првом или другом столу… Али, добро, има фотограф право да фотографише баш трећу, јер се у том моменту на трећој табли дешавао прави раритет…

Као друго, парови. Овде нећу коментарисати турнир и парове. Има довољно стручњака који ће ово прочитати и којима ће бити занимљиво да уоче неке интересантне детаље. Једино што ћу о паровима писати је да верујем да су у реду, али да у том случају овакав Сwисс Манагер треба да иде у заборав!

Као треће, додатни критеријуми. Од 2012.године на овом турниру се додатни критеријуми расподељују у три комбинације са по три критеријума, комбинације се стављају у коверте од којих се једна жребом одређује на почетку турнира. Наравно да не желим да правим завере и да било кога окривљујем за било шта, али очигледно је да неко близак организатору увек може имати увид у изабрану комбинацију. Наравно, јавност не зна шта је у коверти, али одређен број особа лако може знати. Ако су коверте пут да турнир добије на регуларности, онда организатор треба да их уведе и на Међународни фестивал „Спортско лето“. То се наравно неће десити, јер би одзив играча драстично опао. Са друге стране организатор се заварава ако мисли ће се увођењем било каквих коверти било како утицати на регуларност… Није проблем што за све ове године критеријуми нису били нормални. Није проблем што некако за све те године разноразни безвезни критеријуми иду некоме другоме у прилог, никако мени. Није проблем ни што можда остале две комбинације имају у себи нормалне критеријуме. Следи фотографија извучене комбинације:

По мени ово је ван памети. Бухолц и средњи бухолц су најнормалнији критеријуми, као и перформанс. Прогрес би ми ишао у прилог, али ни прогрес не сматрам реалним.

Нека неко други догодине размишља о томе шта може бити у коверти, ја више не желим да будем део тога. Не желим да ме неко за време партије 4 (четири!) пута шутне (додуше, благо, али сигурно не ненамерно) и да чека моју реакцију. Не желим да нос држим у рукама док се сенка поменутог члана публике надвија нада мном. Не желим да са лакоћом унапред знам исходе више од половине партија на таблама на врху. Не желим да долазим у ситуацију да половина публике након пораза честита мени (због коректног опхођења, ваљда). Не желим да слушам звекет кованица у сваком колу. Не желим…

Користим прилику да се захвалим делу публике који ме подржавао за уливану снагу. Користим прилику да се захвалим и оном делу публике који ме иритирао – уливали су ми снагу и они. Користим прилику да се извиним и организаторима, и публици, и Баћку, и Урошу Динићу што више нећу долазити као такмичар. Доста сам забаве пружао публици, која у глобалу то не заслужује.

Са жељом да турнири у сваком погледу напредују,
Срдачан спортски поздрав,
Бивши учесник параћинских турнира,
ИМ / ФТ Борољуб Златановић