Кадетски скандал

18.02.2018

Раде Ђурић, отац једног од учесника недавно завршеног Кадетског фестивала Централне Србије нам се обратио овим текстом који објављујемо у целини...

СКАНДАЛ НА 21. КАДЕТСКОМ ФЕСТИВАЛУ ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ У КРАЉЕВУ

Kао родитељ Радивоја Ђурића, трећепласираног са прошлогодишњег кадетског фестивала централне Србије, делиоца првог места на прошлогодишњем Европском првенству у аматерском шаху, у категорији У1700 и освајача многобројних медаља и пехара на кадетским и омладинским турнирима, желео бих да питам, а не знам ни кога, шта је то у ствари шах. Некоме спорт, некома забава, некоме можда материјална егзистенција, некоме љубав...

Ако сте васпитавали дете да буде добро и поштено, ако сте му забранили да игра видео игрице, ако сте исте заменили шахом, пливањем и кошарком вероватно за дете и за околину и нисте најбољи родитељ. Поготову ако то дете у дневнику нема ниједну оцену осим петице, буде најбољи на разним такмичењима и најбољи је ученик у школи.

Кажу да је шах игра у којој дете развија своје мисаоне и логичке способности, али шах је и игра, у неком вишем стадијуму и спорт за који је потребно доста рада, вежбања и ангажовања професионалних тренера уколико се желе постићи неки значајнији резултати. У шаху нема неке материјалне сатисфакције. Углавном трошкове турнира плаћају родитељи, шахисти не зарађују новац као фудбалери и кошаркаши, што би требало да значи да се њиме баве заљубљеници.

Вођени мишљу да је за дете боље да игра шах него видео игрице, пре четири године смо га уписали у тзв. „школицу шаха“, где је он научио основна правила шаховске игре и са одушевљењем наставио да даље игра шах. Кренули су и турнири, дечији, школски, градски, регионални, постао је члан шаховског клуба, разне лиге, првенства централне Србије, Србије, Европско...

Као и у сваком спорту, кад крену резултати обично крену и разочарања због лоше одиграних партија и изгубљених медаља и пехара, што је свакако деци најбитније. Али, и то се поднесе. Укаже се детету на грешке, следећи пут постигне успех и ето поново воље за даљи рад и напредак.

И све би било у реду да није одраслих. Да нису ту они због чијих ситних интереса деца губе вољу и интересовање за буквално све, где не постоји никакав материјални интерес.

Краљево, 08.02.2018. године. 21. Кадетски фестивал шаховског савеза Србије. Са летњим гумама на колима и у новчанику таман толико новца да платимо четвородневно учешће на турниру, стигли смо срећни и задовољни што смо успели да му обезбедимо да се нађе на овом, за њега значајном такмичењу, мање због резултата а више због сусрета са децом и другарима из целе Србије са којима већ годинама игра шах. Његовој срећи није било краја, а и наша срца су била пуна што смо успели да му то обезбедимо .

У прва два кола реми. После трећег кола долази сав усплахирен и каже да је ремизирао, да му је пала заставица, али да је судија пошто му је противник опоменут да је више пута нудио реми (од два пута колико је дозвољено правилима), пресудио да је реми, руковали се и потписали. Судија их је после завршетка кола поново позвао, разговарао са њима и сложили су се да буде реми. Тако стоји и на званичном сајту. Био је петак, 09.02.2018. год. око 20,30 часова. Излазе парови за пето коло, које креће сутрадан, 10.02.2018. год. у 9 часова. Побеђује црним фигурама.Трећи је у укупном пласману. Пракса је да резултати завршеног кола и парови новог кола излазе одмах после завршене последње партије. Следеће коло почиње у 16 часова, а у 15.15 још увек нема парова. Чудно. За све остале групе су давно изашли парови за наредно коло. Напокон излазе парови за следеће коло за групу М14 у којој он игра. Шок. Одузето му је пола бода. Почиње плач. Силазимо до сале за игру и срећемо двоје судија. Питамо о чему се ради. Кажу уложена је жалба заседао је судијски колегијум и тако одлучио. По правилнику (чије вам фотографије са огласне табле шаљем у прилогу) све одлуке доноси главни судија, у овом случају Лидија Вучковић. Да нам они не објашњавају све детаље да пођемо са њима до апартмана 309 у хотелу Турист где се одигравао турнир, где ће нам све објаснити. Кад смо закуцали на врата апартмана 309 престао је смех који се из њега чуо. Чуло се комешање ко да изађе и да разговаара са нама Отворила су се врата из којих је покуљао дим и мирис алкохола.. Наравно да нас нису ни позвали унутра. У ходник је изашао човек који је једва стајао на ногама (Бранислав Шухартовић, потпретседник Шаховског савеза централне Србије) и који је једва могао да прича и промрљао да је то коначна одлука, окренуо се ка уплаканом детету и рекао му да се не секира и да ће сигурно победити у следећој партији. На наше питање на основу чега је донета таква одлука, одговорио је да је противник (Поповић Младен из Крушевца) уложио жалбу, Позивао се на правила ФИДЕ за швајцарски систем. На моје питање да ли је такмичење регуларно, пошто уколико су судије донеле такву одлуку паровање би требало извршити другачије, одговорио је да је све урађено по правилима ФИДЕ. Иако у правилнику турнира нигде не пише да постоји право жалбе, нити да постоји судијски одбор који одлучује о жалбама, рекао нам је да је одлука коначна. На поновљену примедбу да би паровање требало онда бити урађено другачије од тог спорног резултата рекао је да је све урађено по правилима ФИДЕ за швајцарац, да се Радивоју одузима пола бода и да се турнир даље нормално наставља. Ја се овде питам по којим правилима и по којој логици у швајцарцу могу да играју неко са једним и неко са 2 или 2,5 бода, а између њих је шесторица са два бода и нико ни са ким није међусобно играо. Све у свему, одузели су пола бода Радивоју, додали пола бода Младену за партију у трећем колу, четврто коло нису мењали, а за пето коло су избацили парове као да четврто коло није ни играно. Коментар главног судије Лидије Вучковић је да је одлука коначна, да је она била против тога, али да је судијски одбор тако одлучио(??? који судијски одбор). На ову одлуку смо уложили жалбу ми родитељи и председник шаховског савеза града Ниша, али нам је од стране Миливоја Миливојевића, секретара Шаховског савеза централне Србије речено да ће нам на жалбу бити писмено одговорено и да ћемо је добити на кућну адресу, да је одлука судијског одбора коначна и да се турнир наставља.

Уплакано и разочарано дете није било у стању да настави турнир, и уз циничне осмехе главног судије Лидије Вучковић и испразне приче секретара Миливоја Миливојевића ми смо уз сагласност детета решили да се повучемо са турнира.

На крају и није битно ко је први, колико кошта све то нас као родитеље, јер ваљда смо ми дужни да то деци обезбедимо, него је питање да ли уопште у било чему постоје правила или је све то воља појединаца, да ли постоји спортски дух, дружење, другарство или смо све свели на материјалне интересе? Деца уствари и нису деца већ бројеви по којима се одређује зарада и како да приволим дете да поново почне да игра шах? Он је разочаран и љут, не на противника, већ на овакве самовоље и неправде, које се не догађају први пут.

Као родитељ осећао сам се немоћно пред гомилом људи који су причали нешто у шта и они и сами не верују, сматрам да ми је дужност да заштитим дете, и нећу се зауставити док не исправим неправду.

Ово је линк, са резулатима и табелама групе дечака М14, са Кадетског ЦС 2018: http://chess-results.com/tnr329125.aspx?lan=1&art=2&rd=3

Молим Вас за помоћ.

Раде Ђурић, отац Радивоја Ђурића.