Зашто не наступам за репрезентацију

17.07.2018 / ВМ Инђић, Александар (2599)

Имајући у виду догађаје у вези са неиграњем комплетне мушке шаховске репрезентације на Шаховској олимпијади, осећам потребу да образложим шаховској јавности због чега сам одлучио да не наступим за државни тим ове године. У својој досадашњој каријери био сам фокусиран искључиво само на шах, и никада ме нису интересовале “Игре престола” унутар Шаховског Савеза Србије. Када је у питању играње за репрезентацију мој став је одувек био јасан, увек сам желео да играм и финансијски услови ми никада нису били приоритет. Играње за своју земљу ми је увек причињавало велико задовољство и част, то је нешто о чему сам маштао од када сам озбиљније почео да играм шах, што је верујем и велика жеља сваког младог шахисте. Од када знам за себе ситуација у ШСС није била сјајна, ни у финансијском а поготово у организационом смислу и да бих то илустровао навешћу само неколико најсвежијих примера о односу Савеза према професионалном шаху који су се десили у протеклих годину дана:

• На европском екипном првенству прошле године репрезентацији Србије је прећено избацивањем са турнира због неизмирених обавеза према организатору турнира.
• На европском појединачном првенству ове године усред турнира ми је речено да уколико се не плати такса, постоји могућност да будем избачен са турнира. (ШСС је требао да плати таксу)
• Овогодишњи Шампионат Србије се завршио један дан пре почетка појединачног првенства Европе. (Вероватно за мене најбитнијег појединачног турнира.)
• Нефлексибилност око термина 1. лиге (Није могла да се помери 4 дана како би многи играчи могли да наступе на Хрватској 1. лиги што свакако отежава иовако незавидан финансијски положај шаховских професионалаца у Србији.)

И поред свих ових догађања мој ентузијазам за играње за репрезентацију никад није довођен у питање. За овогодишњу Олимпијаду сам гајио велике амбиције, и често у разговору са репрезентативцима сматрао да екипа Србије у најјачем саставу (Маркуш, Седлак, Перуновић, Иванишевић и ја) може да се бори и за највиши пласман.

Почетком јула сазнајемо да је за селектора изабран Миодраг Перуновић, и на иницијативу репрезентативаца заказан је састанак са новим селектором и руководством Савеза. Из личних разлога састанку нису присуствовали Седлак и Маркуш. На састанку нам је председник Душан Цогољевић саопштио да је Савез у великим дуговима и да зато репрезентативци могу да очекују три пута мањи хонорар него на прошлој Олимпијади. Такође нам је председник саопштио између осталог и следеће:

• Савез не постоји због репрезентације
• Нека екипа ће на Олимпијаду отићи, није битно у ком саставу
• Да му није битно да ли ће репрезентација завршити на 6. или 96. месту.

То је мени јасно ставило до знања да не постоји ни мало жеље да репрезентација Србије наступи у најјачем саставу. Ја сам на тај састанак отишао отворен за било који договор који би био прихватљив за све репрезентативце, ако треба и да лично наступам без хонорара. Једноставно био сам спреман на све, осим на понижавање репрезентативаца и репрезентације, а то је оно што нам је руководство Савеза приредило. Сматрам да сам био принуђен на овај горак потез, један од најтежих у досадашњој каријери, јер је то био једини начин да се репрезентацији сачува минимум достојанства и самопоштовања. У датим околностима мислим да би моје играње ове године значило да сам сагласан са овим скандалозним односом и очигледном жељом председника савеза да до краја банализује значај наступа најјаче репрезентације Србије на највећим такмичењима.

Свестан сам да сам у овој ситуацији вероватно највише жртвовао, што у професионалном што у материјалном смислу, али сам се нашао у апсурдној ситуацији да и поред огромне жеље да представљам своју земљу нисам могао да пристанем на потпуну деградацију репрезентације, и једноставно сам осетио моралну обавезу да у свему томе не учествујем.

Цела ова невероватна ситуација и скандал са неиграњем комплетне мушке репрезентације Србије је за мене веома болна и отрежњујућа лекција, и нажалост још један јасан показатељ колико је деградиран наш шах и наше друштво, не само у материјалном, него што је још горе у људском смислу.

Александар Инђић
Шампион Србије 2018.