Ин мемориам Ратко Мирковић (1941-2020)

11.12.2020 /   Даковић, Марко

Са дубоком тугом обавештавам шахисте да је током пандемије корона вируса, лета 2020, преминуо мој шаховски пријатељ Ратко Мирковић.

Господин Мирковић рођен је 11. септембра 1941. у Kраљеву. Још од ране младости активно се укључио у шаховски живот у граду на Ибру, а посебно је волео брзопотезну игру. Приликом служења војног рока, раних шездесетих година прошлог века, истакао се на армијским такмичењима. Због стила којег је неговао и ниског раста добио је надимак "Мали Глига".

Ратко Мирковић имао је титулу мајсторског кандидата. У зениту своје снаге могао се добро супротставити и јаким играчима. У сећању љубитеља шаха остала је његова бриљантна победа над интернационалним мајстором Миланом Андријевићем и то са црним фигурама, на једном од рејтинг турнира Шаховског савеза Београда. Потезе те партије објавио је "Спортски журнал".

У току своје шаховске каријере, Ратко Мирковић је променио много клубова, а последњи од њих био је Ш.K. "Романтичари", јер се у својим пензионерским данима настанио у околини Београда (Сланци). Најрадије би играо на брзопотезним или рапид - турнирима, а понекад је наступао и на великим турнирима у Параћину, на турниру "Сребно језеро", затим у Бечеју... Волео је да игра Опене Шаховског савеза Београда, као и турнир "Језеро" на београдској Ади Циганлији.

Ратко Мирковић био је фер и поштен играч, човек који је успео да обуздава свој темперамент. Никада се никоме није замерио, поштено би прихватао када је надигран. Са променљивим успехом примењивао је поједине замке у фази отварања. Имао је ту бољку да ван шаховске табле није водио довољно рачуна о времену, па би често каснио на такмичења, али је својим доброћудним понашањем давао "шмек" сваком турниру на којем би се појавио. Волео је да чита шаховску литературу, а омиљени играч, осим Светозара Глигорића, био му је Михаил Таљ.

Шахисти који су га познавали жале за губитком оваквог човека, једног од многих љубитеља игре на 64 поља који нису преживели страшну годину короне. Нек му је слава и хвала!

Марко Даковић