Nije naučnik nego aerodrom

09.07.2021 / FM Čobić, Vladimir (2297)

NIJE NAUČNIK NEGO AERODROM!?

Jednom prilikom dođe inspekcija u USTANOVU zatvorenog tipa, u našem narodu poznatiju kao ludnica, da proveri kako ide lečenje pacijenata i da li im se stanje popravlja. Inspektor pita prvog pacijenta: ,,Kako se zoveš?'' – on kaže: ,,Ja sam Aleksandar Makedonski.'' Pita drugog, ovaj kaže: ,,Ja sam Cezar.'' Pita trećeg: ,,Ja sam Napoleon.'' Pita četvrtoga, ovaj kaže: ,,Ja sam Nikola Tesla.''

Tu se inspektor začudio, pa kaže – kako to da i ti nisi vojskovođa kao ovi ostali, nego baš naučnik? A ludak kaže – nisam ja naučnik nego aerodrom!

Setio sam se ovog vica dok sam danas, na nekih 39 stepeni u hladu vozio ka Novom Sadu. Iako sam išao oko 120 na sat, na radiju ipak nije bila ljubavna pesma, nego Ivan Hržić, predsednik nadzornog odbora Šahovskog Saveza Beograda.

Ljudima koji se malo zanimaju za rad i poslovanje dragog nam ŠSB-a, ovaj nestašni deran zapao je za oko još dok je vatreno agitovao za izbor gosn Vučka za predsednika jedinog nam Saveza, a naročito se isticao nepunih godinu dana kasnije kada je još vatrenije napadao istog tog Vučka. Zapamtili smo ga na sednicama skupštine po vatrenim nastupima i najčešće nesuvislim i besmislenim izlaganjima, bez iznošenja dokaza i činjenica, sve na osnovu rekla-kazala i ličnih simpatija i antipatija.

U svojstvu predsednika nadzornog odbora bavio se baš širokom lepezom pitanja i problema, uglavnom šireći tračeve, olajavanja, glasine, a ponekad bogami i očigledne gluposti. Jednu jedinu stvar nije radio, to mu se mora priznati, nije radio posao za koji je izabran. Da li je on to tako naučio u GSP-u, sindikatu, ili je jednostavno rođen sa takvim neprocenjivim talentom, neka odredi struka. A za struku, bogami, ima mnogo posla, što će se uskoro videti.

Elem, koji su to putevi Gospodnji doveli do našeg današnjeg telefonskog razgovora? Pa, kao što je mnogima poznato, rok za registraciju šahovskih klubova u celoj našoj majčici Srbiji, pa samim tim i u voljenom, ali nikad prežaljenom ŠSB-u istekao je u ponoć 30.06. 2021. Da bi bilo koji klub obnovio registraciju za tekuću godinu, neophodno je da ispuni dva uslova: jedan koji se lako proveri – da li je uplaćena propisana registraciona taksa (određuje se prema rangu takmičenja) i jedan koji je u sadašnjim uslovima nemoguće pouzdano proveriti – da li je klub predao spisak sa najmanje petnaest ČLANOVA, dakle 15 članova, a ne petnaest igrača.

Ova tema – tema registracije i takozvanih fantomskih klubova, to jest klubova koji postoje samo na papiru, a u stvarnosti nemaju članove i ne bave se šahovskim aktivnostima, već služe samo za povećanje skupštinskog kvoruma i kao glasačka mašina kada je to potrebno, bila je jedna od centralnih tema u poslednjih godinu dana, jer su popularni ,,fantomi'' bili (u predizbornoj priči, ali ne i u stvarnosti) glavna prepreka Hržiću i njegovim kompanjerosima da izglasaju predsednika Saveza i upravni odbor po svojoj meri.

Bila je to priča – samo PRAZNA PRIČA Zorana Bilbije i Miodraga Rakića, te već pomenutog Ivana – kako bi Savez procvetao da nema fantoma, kako je to sve maslo Božića i Kotevskog, kako te klubove treba ukinuti, zabraniti, izbrisati... Išlo se i do ŠSS-e, gde je na jednoj sednici traženo da se ti klubovi proglase nepostojećima, tražilo se pre poslednje sednice skupštine od Davorina Mikluca (predsednik skupštine ŠSB) da ne prizna postojanje tih klubova i ne računa ih u kvorum i sve u tom stilu.

Naivno verujući da je cilj ove grupacije da se koliko toliko zavede neki red u Savezu, ja sam još u maju doneo svoj kompjuter u kancelariju Saveza i pažljivo upisivao u tabelu sve klubove koji su ispunili bar jedan, lako proverljiv i lako dokaziv uslov za registraciju – uplatu registracione takse. Kako Savez nema ni upravni odbor ni druga tela, dogovoreno je da verifikaciju ovog prvog uslova izvrše dva zastupnika Saveza – Bilbija i ja, predsednik Skupštine (Mikluc) i izvršni direktor (Kotevski) jer su to jedine četiri funkcije koje u Savezu trenutno legalno postoje.

Sve je išlo kako treba (tako sam ja mislio) do ponedeljka, 05.07. 2021. godine, kada smo se u kancelariji sastali sva četvorica, da bismo proverili poslednji izvod od 30.06. i potpisali i overili tabelu. Videli smo da su 64 kluba i šahovskih udruženja van svake sumnje ispunilo ovaj prvi uslov, odštampali tabelu i potpisali ... Mikluc, Kotevski i ja. Dobri Zoka je kao mali Napoleon važno sedeo u fotelji i rekao da on to neće da potpiše, jer mu ne odgovara, a zatim dodao da neće ništa biti ni od registracije igrača, liga i da je sve propalo... Nije ovo doslovan citat jer je bilo izrečeno u pola glasa, ali je to smisao.

Malo je reći da smo bili šokirani, pogotovo Mikluc, čija replika je bila nešto kao – cele subote i nedelje me zoveš da dođemo ovde u ponedeljak i završimo registraciju i sada baš ti nećeš da potpišeš? E pa dogovori se sam sa sobom, pa kad se dogovoriš, javi šta si odlučio.

Napoleon nije ni trepnuo – zagledan negde u kosmičke daljine verovatno se čudio šta ovi mali i beznačajni ljudi, to jest nas trojica koji smo ISPOŠTOVALI DOGOVOR, uopšte imaju da se obraćaju tako velikom čoveku...

Čekao sam do četvrtka, da vidim da li se dogovorio sam sa sobom. Pošto se ništa nije dogodilo, a Kotevski je mudro neutralan, to jest ne želi da objavi potpisanu tabelu na sajtu Saveza (jer bi ovo bio zaista opasan presedan, da se prvi put u istoriji ispoštuje bar jedno pravilo na način propisan Statutom i pravilnikom o registraciji), nazvao sam predsednika nadzornog odbora, više problematičnog nego harizmatičnog Ivana.

Dobar dan, dobar dan, da li znaš da smo napravili tabelu i proverili koji klubovi su bar uplatili taksu (faktički sam uradio njegov posao, za sve to mi je trebalo manje od dva sata) – zna Ivan, sve je obavešten. Dobro, da li ćeš doći da to proveriš i verifikuješ, svi materijali su u kancelariji, složeni, realno nekih 20 minuta posla – a ne, pa ne ide to tako, poče dobri Ivan da mi soli pamet o knjižicama, fantomima, Akademiji šampiona i svemu, samo ne o onome što treba da uradi i što mu je posao. Uh, ovo je neki naučnik, pomislio sam tada, evo ima prosta stvar da se uradi, a on pravi od toga doktorsku disertaciju.

Dobro, nema veze, ja sam mu rekao šta je trebalo, poslaću i zvaničan dopis, smatram da sam završio ovu temu, pa potegnem novu: ,,Da li se ti Ivane sećaš koliko puta si me zvao da idem u knjigovodstvo i blokiram račun Kotevskom?'' pitam ga ja. ,,Da, da jeste to je onaj telefonski račun.''

,,Koji telefonski račun, kakve veze ima telefonski račun sa knjigovodstvom''? – pitam opet ja, zaprepašćen.

,,Pa on troši 4000 dinara mesečno, velike su to pare, treba to zaustaviti...'' – uporan je deran.

Da li od vrućine, da li od ovog krajnjeg bezobrazluka, malo mi je pukao film, pa sam povisio ton: ,,Pa kako će bre knjigovođa da blokira nekome telefonski račun, znaš li uopšte šta pričaš? Bar pet puta si me zvao u dva dana da Kotevskom blokiramo sve transakcije preko računa, radi se o milionima dinara, ne o četiri bedne hiljade!''

Naravno svi ti pozivi su se događali pre izborne skupštine, kada Ivan (možda) nije znao da će svi fantomi, i ne samo fantomi, već i ne-fantomi Darka Božića i Dragana Kotevskog glasati za Napoleona.

A sada je priča sledeća: ,,Pa nismo valjda ludi da ne plaćamo vodu i struju?'' uz krajnji zaključak – znam ja ko utiče na tebe. Zna Ivan i ko utiče na mene i da treba platiti vodu i struju (koliko je to vode potrošeno za milion ipo dinara, da li i to zna?) i da treba imati knjižice i mnogo čega drugog lepog i mudrog, samo ne zna osnovno: da nije posao nadzornog odbora da kroji politiku i rad Saveza, i još ne zna za skoro četiri godine svoga (ne) rada šta je to registracija kluba, a šta registracija takmičarske ekipe, šta je član kluba, a šta igrač.

Naravno, prekinuo sam vezu, jer kad pričaš o bankarskom računu i knjigovodstvu, a onaj s druge strane se uporno pravi lud i priča o nekakvom beznačajnom telefonskom računu, tada je svaka priča gotova. Posle nekoliko minuta vožnje, setio sam se ovog vica – nisam ja naučnik, ja sam aerodrom. Shvatio sam da sam se još jednom prevario – Ivan nije naučnik.

Nakon ove spoznaje, odjednom sam dobio odgovor na sva pitanja koja nisam kapirao u radu naše Ustanove – šahovskog saveza. Do ovog otrežnjujućeg razgovora sa Aerodromom nisam mogao da razumem kako to da neke od najboljih i najkvalitetnijih kadrova našeg šaha doživotno suspenduješ sa svih dužnosti, a na rukovodeća mesta dovedeš ljude koji su poznati po milionskim proneverama i čija se imena vuku po dnevnoj štampi? Kako je moguće da ti je svejedno da li je reprezentacija deveta ili 99-a? Kako je moguće da je za savez bolje da selektor bude anonimni amater umesto legendarnog velemajstora? Kako je moguće da pri izboru članova upravnog odbora tražiš da u njemu budu najpre šahisti, a onda ne glasaš za Alisu Marić i Miloša Perunovića? Kako je moguće da mi godinu dana najcrnje pljuješ po Božiću i Kotevskom, a onda napraviš dil sa njima i objasniš mi kako ti ostavljaš sva vrata otvorena? Ili, tri godine slušam (Cezara) o principijelnosti i kako sve mora da bude po statutu i pravilnicima, a zatim zaključak, glasaću ipak za Bilbiju, nema veze što krši isti taj statut i pravilnike. Na kraju, kako je moguće usvojiti završni račun gde je prikazana imovina saveza – nula dinara? Pa ako savez ima jedan sat i jedan šah, to je već više od nule.

Odgovor je jednostavan – dat je u naslovu teksta. Biće zanimljivo videti kako Aleksandar Makedonski i Napoleon upravljaju radom naše Ustanove, a sve to budno kontroliše Aerodrom.

Majstor FIDE, Vladimir Čobić
Zakonski zastupnik (za sada) ŠSB