Ин мемориам Бошко Абрамовић (1951-2021)

25.12.2021 /   Татишић, Милан (2033)

Тече тужно време без Бошка

На Светог Николу, највећу српску Крсну Славу, утихнуло је племенито срце ВМ Бошка Абрамовића, мога присног пријатеља, кога сам упознао далеке 1967. године у Карловцу. Он је играо на првој омладинској табли за ШК Карловац а ја за ШД Сисак.

Бошко је био прави источник доброте, нежности и љубави, изузетно скроман, смирен, тих, благ и драг човек. Његово срце куцало је љубављу која је струјала живом бујицом из неке тајанствене дубине и никада није пресахнула. Нека Господ све његове туге и сутоне, његову честитост, веру, наду и љубав упише у вечну књигу вечног живота. Нека га настани у свом наручју и дарује му блаженство на Небесима, јер је овде, корачајући земаљским шаром, носио крст свој истрајно и часно. Почело је да тече време без нашег драгог Бошка. Његова деца Ања и Стефан остају без предоброг оца, а супруга Милица без дивног животног сапутника. Недостајаће Бошко и осталој родбини, кумовима, пријатељима, шахистима, комшијама... Остају нам сећања, приче и шале, а наше мисли ће дуго пловити ка њему као што таласи плове својој обали...

Милан Татишић