Otvoreno pismo šahovskim savezima

02.09.2024 / FM Bojković, Slobodan (2074)

OTVORENO PISMO Šahovskim savezima Srbije, Vojvodine, Beograda i Centralne Srbije,

Neka razmišljanja povodom završenog Evropskog prvenstva u šahu za mlade

Posle velikih uspeha Vere Vujović (zlatnih medalja u standarnom šahu i ekipnom rapidu, i bronzanih u rapidu i blicu), u trenucima euforije, podsetio bih i na neke od problema u šahovskoj organizaciji Srbije, a i u svetu.

Kao što je sve odavno komercijalizovano, tako su, nažalost, i prvenstva za mlade u šahu komercijalizovana. Na Evropskim i Svetskim prvenstvima, koja su Open (otvorenog) tipa, praktično svako može da učestvuje, i ukoliko roditelji mogu da plate troškove boravka (koji nisu mali) za sebe i dete, njihovo dete će se takmičiti. Ako je dete pobedilo na državnom prvenstvu u standardnom šahu, troškovi su smanjeni, ali samo delimično, za tu kategoriju. Međutim, za takmičenja u blicu i rapidu troškove dece za upisnine i boravak, i troškove roditelja-pratioca, snose roditelji ili delom sponzori.

33. Evropsko prvenstvo mladih u Pragu održavalo se od 16-31 avgusta. Za 15, na kraju 16 dana biravka, trebalo je izdvojiti minimum 1280 (1360) evra za roditelja, i toliko za dete. Taksa Savezu Češke (akreditacija) za roditelja iznosila je 100 evra za standard. Troškovi puta za roditelja 140 evra. (Većini dece je angažovanjem ŠS ?, plaćen put.) Takse za učešće na turnirima iznose 310 evra (230 za standard i 80 za rapid i blic). Dakle, ukupno 3190 evra minimum. A gde su dodatni troškovi u Pragu, čak i zbog hrane - koja je u hotelu bila izrazito loša, ili nepredviđeni, zbog bolesti? I da li su te troškove u potpunosti snosili roditelji, ili su nađeni neki sponzori, od mnogo čega zavisi...

Za svaki uspeh, osim talenta, višegodišnjeg rada, povoljnih okolnosti i sposobnosti da se ukazana prilika iskoristi, uglavnom su nužne žrtve i odricanja. I sve je to usput praćeno, zbog velike odgovornosti i psiholoških pritisaka, ogromnim stresiranjem dece u napetim situacijama na predtakmičenjima u Srbiji, a zatim takmičenjima u svetu, kada u žaru borbe jedan trenutak nepažnje usled brzopletosti ili pada koncentracije (možda i zbog pada šećera u krvi?), jedna zamrznuta misao ili zgrčena ruka prilikom pisanja ili povlačenja poteza (a usled napetosti nerava), pad zastavice ili grubi previd, dovode umesto pobede do gubitka partije i sunovrata na tabeli. I tada nastaje strahoviti psihofizički šok!

Podsećam da mnoge federacije brinu o tome, i da u svoje timove za pripreme, a i za takmičenja reprezentativaca uključuju i psihologa, jer su u navedenim situacijama podrška i psihološka pomoć od velikog značaja. U nedostatku toga, za selektora treba birati osobu koja osim poznavanja šaha može da oseti i emocije takmičara, i da im u kritičnom trenutku pomogne!

A prema svedočenju roditelja, selektor Mladen Milenković je od početka takmičenja bio nedorastao zadatku. Ili nije ni smatrao da, kao selektor i vođa puta, o deci treba da brine. Da nije brinuo o poverenoj reprezentaciji videlo se i po tretmanu dece iz Srbije, pa je Vera Vujović do početka standarda bila smeštena u sobi bez klime, što je sigurno uticalo i na njene nešto slabije rezultate u rapidu i blicu, pa i problemskom šahu. A koliko mi je poznato, Luka Ristić i Aleksandar Kutanjac su ostali, iz nekog razloga?, u sobi bez klime, i bez vazduha jer prozor nije mogao da se otvori, valjda do kraja, (Možda je neodgovarajućem smeštaju reprezentativaca doprinelo i kašnjenje sa uplatom iz ŠS Srbije za pobednike na državnom prvenstvu, ali tada probleme treba rešavati u hodu.) Po meni, a i po shvatanju roditelja, nema opravdanja što Mladen kao selektor nije otišao na prvu, a povremeno nije odlazio ni na ostale tehničke konferencije, što mu je bila dužnost. Propust je i što, ukoliko ŠS Srbije nije obavestio ambasadora o boravku srpskih reprezentativaca u Češkoj, on to nije učinio i zamolio za pomoć. A ambasador se, i ako zauzet zbog najavljene posete predsednika Vučića Češkoj, na poziv roditelja odmah odazvao, posetio decu i ohrabrio roditelje...

Osvajanjem zlatnih medalja u standarnom šahu i ekipnom rapidu, i bronzanih u rapidu i blicu, trinaestogodišnja Vera Vujović je na 33. Evropskom kadetskom prvenstvu u Pragu postala najuspešniji takmičar među 1230 učesnika iz 47 zemalja. Pri tom ističem da su za njen veliki uspeh, kada se izuzme doprinos agilnog predsednika Dragana Lazića organizaciji, finansiranju Saveza i brizi za talente, samo malim delom zaslužni ljudi u ŠS Srbije sa trenerskim timom i selektorom (njihov povremeni rad), već su glavni teret podneli prvenstveno njeni roditelji, porodica, sama Vera koja je za svoje godine uspešno nosila breme favorita, i treneri koje godinama plaćaju njeni roditelji!

(Pripreme ŠS Srbije koje su u Karatašu održane od 26-30 juna za 46 najuspešnijih iz Paraćina sa Kadetsko-omladinskog prvenstva Srbije, efektivno su trajale tri i po dana sa možda 22 sata rada. Pripreme ŠS Beograda (u Matematičkoj gimnaziji) za 16-oro privilegovane dece iz Beograda od 8-13. avgusta, trajale su nešto duže; šest dana, sa ukupno oko 22 sata za mlađi i stariji uzrast, odnosno i dodatnih 12 sati za stariji.)

Podsećam i na jedan presedan. Zlatna medalja Srbije u ekipnom rapidu (Novak Dumbelović, Boško Stefanović, Vera Vujović i Aleksandar Kutanjac) finansirana je sredstvima roditelja (ili sponzora?)! Jer, koliko mi je poznato, samo je Veri, na osnovu osvojenih medalja na prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu, ŠS Srbije platio boravak i takse za blic i rapid.

Prema svemu do sada navedenom, odavno je realnost da je i šah postao skup sport, pa su, pored talenta, za rad dece na šahu i psihofizičkom razvoju, potrebna i velika novčana ulaganja, uz žrtve roditelja!

Osvrnuću se i na organizaciju takmičenja u Pragu. Ovo je bio još jedan negativan primer pri organizaciji masovnih takmičenja otvorenog tipa, kada nastaje problem zbog ograničenih kapaciteta na većini nivoa. Obavezno se javlja velika razlika u kvalitetu soba (u ovom slučaju neke su, usred letnje žege, bile i bez klima uređaja), a pansion je u dvokrevetnoj sobi hotela sa četiri zvezdice (po povlašćenoj ceni?) koštao 80 i 85 evra po osobi. Tek prilikom dolaska su roditelji saznali da je većina soba od 80 evra bez klime. Zatim, po svedočenju roditelja, a i dece učesnika, u hotelu se na početku (usled vrućina?) desilo trovanje hranom (a možda još i infekcija virusom?), tako da su takmičari usled povraćanja, dijareja i mučnina bili hendikepirani. A u takvoj mučnoj situaciji u kuhinji hotela sa 4 zvezdice nije mogao da se dobije čaj, a problem je predstavljalo i tostiranje hleba?!

Na kraju podsećam da je politika odavno ušla u sport, pa podriva i osnovno geslo šahista „Gens una sumus“ ili „Jedan smo rod“. I na ovom prvenstvu Evrope nisu učestvovali kadeti iz Rusije i Belorusije!

U daljem izlaganju ću se, kao koordinator i organizator Kadetsko-juniorske lige Srbije u rešavanju šahovskih problema, osvrnuti na rezultate Evropskog prvenstva u rešavanju problema, i situaciju u problemskom šahu Srbije.

Uspeh Mile Radenković u problemskom šahu

Pored tri pojedinačne medalje Vere Vujović i zlatne ekipne medalje u rapidu za uzrast do 14 godina (koju su osvojili Novak Dumbelović, Boško Stefanović, Vera Vujović i Aleksandar Kutanjac), bronzu u Srbiju donela je i Mila Radenković koja je bila treća u rešavanju šahovskih problema u konkurenciji devojaka do 18 godina.

Na pojedinačnom prvenstvu Evrope u ubrzanom šahu zauzela je peto mesto. Evo i njene izjave za RTS

“Konkurencija je bila jaka, što je i očekivano jer smo na evropskom prvenstvu. Igrala sam kvalitetan šah, ali se nisam nadala da ću biti u top pet na rapidu. Falilo je malo sreće da budem među prve tri, ali ne žalim, jer je medalja došla u rešavanju problema. Tu sam neočekivano ostvojila bronzu i pehar za Srbiju, što je izuzetan osećaj”, kaže Mila Radenković.

“Pošto se nisam nadala medalji, mislila sam da neću toliko emotivno reagovati, ali, ipak, sam sa suzama u očima dočekala vest o bronzi. Naravno, suze su bile od prevelike sreće i zadovoljstva što sam među najboljim kadetima Evrope. U Prag sam došla zbog igre, druženja i novih uspomena i nadam se da ću i ubuduće upoznavati nove zemlje, gradove i prijatelje kroz šahovska takmičenja”, dodaje naša sagovornica.

A evo i nosioca medalja u rešavanju šahovskih problema, u muškoj i ženskoj konkurenciji, kao i plasmana naših takmičara. Za devojčice je, posle mesta u ukupnom plasmanu, dato i osvojeno mesto u ženskoj konkurenciji.

Rezultati na Evropskom prvenstvu u Pragu

    Rešavači od 14 zaključno sa 18 godina   
    1.      CHYZY   Jakub          POL 40  
    2.      MAGOLD   Filip         ROU 37  
    3.      RADU  David  Cr.       ROU 37  
    6.  1.  MARIA   Lia-Alexandra  ROU 28,5
    8.  2.  BUCHHO   Maja Patricia GER 25  
13-14.  3.  RADENKOVIĆ Mila        SRB 23  
   15.      RISTIĆ   Luka          SRB 22  
 38 učesnika: 12 devojaka i 26 dečaka      

  Rešavači zaključno sa 10 godina       
  1.     KRYSHTAFOR  Maksym  UKR 38,75 
  2.     KUCHER Artem        UKR 35    
  3.     SHABUNIN  Oleksandr UKR 35    
 11.  1. RUSSIEVA Svitlana   UKR 28    
 16.  2. KATSIUBA Yaryna     UKR 24    
 23.  3. SARARU Sofia-Elena  ROU 21    
 34.  8. SMILIĆ Nina         SRB 16,5  
 39.  9. MILOJEVIĆ Dunja      SRB 15    
 47.     MILIĆEVIĆ Vasil     SRB 12    
 52. 12. VUJIČIĆ Natalija    SRB 10    
 73 učesnika: 18 devojčica i 55 dečaka
	
     Rešavači od 10 zaključno sa 14 godina   
     1.        PYCINSKI Wladyslaw  POL 40   
     2.        RUDENKO  Taras      UKR 37   
     3.        KARVATSKYI Oleksii  UKR 35,75
     4.        SHILON RAHAV Eliran ISR 35   
     5.        KUTANjAC Aleksandar  SRB 35   
     7.     1. KAMMOVA Katerina    CZE 32   
    11.     2. LICKOVA Anna        CZE 32   
    12.     3. ALDEA Maria-Antonia ROU 32   
    31.     9. VUJOVIĆ Vera        SRB 25   
 51-52.    18. RAJLIĆ Irina        SRB 15   
    54.    20. VUJIČIĆ Milica      SRB 13,75
 95 takmičara: 30 devojčica i 65 dečaka

Kao što se iz tabela da videti, ukupno je bilo 206 rešavača, a Srbija je imala 10 predstavnika. Od toga smo šanse za medalju imali u grupi do 14 godina, ali je, na našu žalost, i konkurencija u toj kategoriji bila najžešća. Realnu šansu je imao samo Aleksandar Kutanjac, naš najtalentovaniji rešavač, ali ju je i ovog puta, zbog prevelike želje i žurbe, ispustio. Podsećam da je za plasman odlučivalo i vreme, pa se sa 32 poena našlo čak 7 takmičara rangiranih od 7. – 13. mesta. Vreme je odredilo redosled i vrstu medalja kod devojčica, jer su sve osvojile isti broj poena – 32.

Aleksandar je osvojio 35 od 40 mogućih poena, jer nije naveo sve varijante u tropotezu i studiji, i zbog slabijeg vremena od četvrtoplasiranog, zauzeo je peto mesto. Vera Vujović je zbog pritiska oko rapida i blica, kao i zbog smeštaja u sobi bez klime, podbacila, a Boško Stefanović je zbog trovanja hranom morao to pre podne da se odmara za predstojeći blic po podne.

Još jednom ističem da je konkurencija u svim kategorijama bila velika, a svakako najveća u grupama do 14 godina. Treba istaći da je to rezultat kontinuiranog rada šahovskih federacija, prvenstveno Ukrajine i Rumunije, a zatim Poljske i Češke. Od 18 medalja Ukrajina je osvojila 7: dečaci 5 a devojčice 2; Rumunija 5: devojčice 3, a dečaci 2 medalje. Poljski dečaci su osvojili dve medalje (zlatne), Čehinje dve, a Nemica i Srpkinja po jednu medalju.

Učinak ŠS Srbije u promovisanju problemskog šaha

I pored dosadašnjih velikih uspeha srbskih problemista na svetskom nivou i osvojenih brojnih medalja, problemski šah je marginalizovan i nepriznat u Srbiji; čak i od strane ŠS Srbije. Problemisti nisu deo organizacije Šahovskog saveza, a kao grupa građana su manji i od kluba za golf, a pogotovo od klubova za bridž i fitnes. (Podsećam i da je šah od 2017. pa do pre dve godine, zbog rangiranja prema osvojenim medaljama., bio svrstan u četvrtu grupu sportova zajedno sa golfom, hokejom na travi, fitnesom i td!)

Sva aktivnost ŠS Srbije u vezi problemskog šaha svodila se na to da se jednom godišnje plati nekom od problemista 100 evra za izbor problema i suđenje, i pri tom omogući rešavanje problema u okviru Kadetsko-omladinskog prvenstva Srbije u aktivnom šahu. (Pohvalno je da je ove godine na Beogradskom kadetskom festivalu februara meseca, prvi put uvedeno i rešavanje problema u tri kategorije: do 10, 14 i 18 godina)

Da nije bilo insistiranja roditelja, učesnika prvenstva u Pragu, ne bi bila upriličena ni dva časa priprema u okviru projekta ŠS Beograda koja je održao juniorski prvak sveta u rešavanju problema i kompoziciji, 20-godišnji Ilija Serafimović, student Matematičkog fakulteta. Koliko mi je poznato, Ilija Serafimović, sadašnji najperspektivniji član problemske reprezentacije Srbije (seniorske), nije deo podrške ŠS Srbije talentovanim šahistima. Nema ni simboličnu stipendiju, ni bilo kakvu jednokratnu pomoć za usavršavanje.

A da se radi neorganizovano, dokaz je da na Ilijino predavanje u Matematičkoj gimnaziji, održano 12. avgusta za kadete iz Beograda, nije pozvana Mila Radenković, jer je projekat ŠS Beograda, mada finansiran sredstvima Ministarstva za sport, bio zatvorenog tipa?!. Srećom, zahvaljujući svojoj staloženosti i trudu (na Evropskom prvenstvu je utrošila svo raspoloživo vreme od 100 minuta), napore je krunisala osvojenom bronzanom medaljom. I to je samo njen uspeh!

Kadetsko-juniorska liga Srbije u rešavanju problema

Zahvaljujući entuzijazmu dva šahovska veterana ukupne starosti od 150 godina, Borislava Gađanskog, međunarodnog majstora šahovske kompozicije i FIDE sudije za rešavanje problema, kao glavnog i odgovornog za kvalitetan izbor problema za takmičenja i kontrolu suđenja, ali i administratora zaslužnog za vođenje, izradu i prikaz svih tabela, i FM Slobodana Bojkovića, organizatora i koordinatora, Kadetsko-juniorska liga Srbije u rešavanju problema postoji. U tome im pomažu ostali skromni entuzijasti – volonteri, koji u svojim sredinama organizuju takmičenja i sude. A veliki doprinos je dao i Vladica Andrejić koji je oformio rubriku Problemi na svom sajtu „Večiti šah“, u kojoj se objavljuju problemi sa takmičenja, tabele rešavača, najave kola i ostale informacije.

Prošle godine je održano 7 kola, a i ove će biti održano toliko. Ove, druge godine postojanja, u okviru četiri održana kola, 17 devojčica i 84 dečaka je rešavalo probleme u zvaničnoj konkurenciji. Jesenji deo počinje 14 septembra kada će se održati peto kolo Lige.

Činjenica je da nema podrške ŠS Srbije za organizaciju Lige, nagrade pobednicima, a i, makar za simbolične naknade kontrolnim sudijama. Ovako ispada da je Kadetsko-juniorska liga maltene privatna stvar desetorice vremešnih ljudi, i od njihovog dobrog zdravlja i volje zavisi da li će se takmičenja u pojedinim mestima održavati. A deca vapiju za razumevanjem, kakvom takvom brigom o njima, željna bavljenja sa, po njih, korisnim sadržajima kao što je šah. Jer školstvo nam je odavno urušeno i dalje se urušava. A dobri šahisti su uglavnom i dobri đaci.

Podsećam i da deca u unutrašnjosti imaju malo prilika za takmičenja, a ovde se primenjuje praktično on-lajn sistem. Sudijama u mestima održavanja se šalju problemi, rešenja i formulari za pisanje. Takmičenja istovremeno počinju u svim mestima, a regularnost zavisi od veličine prostora i mogućnosti za razmeštaj rešavača, pažnje sudija i poštenja takmičara. S obzirom da nema ni vrednih nagrada za pobednike, mala je verovatnoća da sudije favorizuju takmičare iz svog mesta. Za sada nema tih iskušenja i problema takve vrste.

Dokaz da treba dosta da se promeni u odnosu na problemski šah je i negativan odnos ljudi u šahovskoj prganizaciji, možda i zbog uticaja nekih profesionalnih ili poluprofesionalnih šahista, trenera dece u aktivnom šahu. A i pored odluke da se šah uvodi od petog razreda osnovne škole kao predmet izborne aktivnosti, u školama nema sluha. U unutrašnjosti Srbije su mnogi klubovi izgubili prostorije jer nisu bili u mogućnosti da plaćaju troškove grejanja i održavanja, a većina škola ne ustupa besplatno prostor vikendom za održavanje šahovskih takmičenja. (Zbog ranijih manipulacija sa izdavanjem fiskulturnih sala za rekreaciju, saglasno Odluci Ministarstva za prosvetu, sada se traži naknada za korišćenje učionica vikendom.)

Zbog svega navedenog molim ljude u ŠS Srbije i podsavezima da sagledaju navedene probleme, prekinu maćehinski odnos prema problemskom šahu, i makar minimalno podrže rad, omasovljenje i opstanak Kadetsko-juniorske lige Srbije u rešavanju šahovskih problema. U tom cilju je za početak neophodna podrška za obezbeđenje prostora u školama za takmičenja u Centralnoj Srbiji.

Sledeći korak je objavljivanje plaćenih lekcija iz problemskog šaha bar na tri nedelje na „Večitom šahu“ i sajtovima Saveza. Ukoliko bi Savez obezbedio sredstva, lekcije bi mogao da priprema Ilija Serafimović, juniorski prvak sveta u rešavanju problema i kompoziciji, i to bi, na simboličan način, bila podrška njemu. A još bolje bi bilo ako bi ga Šahovski savez Srbije predložio Ministarstvu za omladinu i sport i podržao da dobije sportsku stipendiju!

Možda se nekima neće svideti stil napisanog, ali trebalo bi da cene da je sve navedeno uglavnom istinito. Ja rekoh i ostah živ. Ili na drugi, dramatičniji način: „Rekoh, i spasih dušu svoju“.

S poštovanjem,
FM Slobodan Bojković
dipl. inž. elektronike u penziji

P.S. O značaju šaha uopšte i problemskog šaha za decu, pisao sam u članku Sećanja 5, objavljenom na sajtu „Večiti šah" u rubrici Reportaže 13. 1. 2023. godine.