|
|
Трла баба лан - жене06.07.2011 / Андрејић, Владица (2170)Поводом теме репрезентације ево неких мојих размишљања, за почетак о женској репрезентацији. Прошле године имали смо чувену серију текстова посвећену селекторима и репрезентацији, која је кулминирала са два текста: И шта сад Синиша? и И шта сад Ана?. Познато је да су обоје упркос најгорим резултатима у историји српског шаха на шаховским олимпијадама остали на својим позицијама. Један селектор је за лоше резултате оптужио медије, а други је био презадовољан учињеним. Било не поновило се! Ове године очекује нас Екипно европско првенство које ће се играти у Грчкој од 2. до 12. новембра 2011, као што смо најавили у првоаприлском тексту Шири спискови репрезентације. Наравно добар део приче био је шала што смо разјаснили наредног дана у тексту Шири спискови априлили. У међувремену је Синиша Дражић разрешен функције селектора и на његово место постављен је Бошко Абрамовић, а како су то медији испратили могли сте да прочитате у Трла баба лан. Можда се питате зашто нисам коментарисао тај моменат, али разлог је прилично једноставан, не мислим да се Бог зна шта променило. Наравно, састав репрезентације био би посве другачији, али то не мења суштину приче. Последња референца су недавни избор репрезентације и поводом тога извештаји Савеза и текстови медија у чланку Трла баба лан 2. Доста је било увода и време је да пређемо на анализу, за почетак о женској репрезентацији, а ако будем имао времена, нешто слично ћу написати и о опен репрезентацији Србије. Женска репрезентацијаСелекторка женске репрезентације, Ана Бендераћ, одабрала је следећи састав: Наташа Бојковић, Ирина Чолушкина, Анђелија Стојановић, Љиља Дрљевић и Јована Ерић. Састав је исписан по рејтингу, а коначан распоред по таблама биће накнадно објављен. Речено је и да је шест играчица ушло у ужи избор, али ја нисам нигде прочитао то шесто име, тако да заиста не знам о коме се ради. Наравно, као и прошле године, критеријуми не постоје, или их барем ја нисам нигде видео, нити ми је неко јавио да их је видео... Емпиријским закључивањем ипак можемо ухватити нит неких критеријума. Ево шта сам ја приметио. Победница Осмомартовског турнира мора играти у репрезентацији! Изгледа да у првоаприлској причи ипак има подоста истине, а у прилог овог критеријума напоменимо да је 2010. у репрезентацију ушла Јована Ерић, а 2011. то место припада Ирини Чолушкиној. Други критеријум је да трећепласирана на Женском шампионату Србије никако не сме ући у репрезентацију. Да ли је то сујеверје селекторке не знамо, али за трећепласирану из 2010. године Љиљу Дрљевић, није било места те године, као ни сада за овогодишњу трећепласирану на шампионату Марију Манакову. Не могу да се сетим да је било која "наша" жена у последњих пар година комплетирала турнир у висини ФИДЕ интемајсторског бала (ФИДЕ перформанс 2450), осим следећег изузетка. Марија Манакова је прошле године то успела на два турнира заредом, на турниру Негропонте у Грчкој и на Женском полуфиналу Русије! Да, било који од та два резултата јача су од резултата сваке од наше репрезентативке из Хантија, понаособ. Да ли је нашој репрезентацији потребна таква играчица? Изгледа да не. Марија Манакова тренутно има други рејтинг (иза Наташе) међу активним шахисткињама Србије. Учествовала је и на Женском Шампионату Србије заузевши високо треће место у конкуренцији свих репрезентативки (изузев Наташе). Други рејтинг и трећа на шампионату, није мало куме. Ако посматрамо јачину игре кроз рејтинговане партије последњих година (погледајте детаљније табелу доле) можемо закључити да је она (ако не рачунамо Алису која је неактивна) број 2 и у последњих годину дана, и у последње две године и у последње три године! Верујем да какав год разуман критеријум смислили, Марија улази у прве три, али чуда се дешавају, поготово кад се о њима старају неспособни. Наравно, Ана Бендераћ са својим шаховским ауторитетом и личним интегритетом (из обавезног услова за конкурс за селектора) никада није сматрала за сходно да објасни ову очигледну аномалију. Нико из Савеза се никада није огласио поводом овог питања. Можда постоје неке ствари због чега је селекторка или "наши" деградатори из Савеза не желе, нешто што бих ја назвао елиминациони критеријум. Ако је то случај мислим да то мора јавно да се каже. Ма да, кога је уопште брига... Радећи на рејтинг уживо и перформанс листи у последње време развио сам пристојан математички апарат да оценим снагу игре узимавши у обзир податке о свим рејтингованим партијама директно из ФИДЕ. У својој рејтинг студији објаснио сам зашто је Андрејићев перформанс заиста добар начин да се измери нечија снага игре, за разлику од ФИДЕ перформанса који је очигледно смеће. Једини проблем је рећи за који временски интервал ћемо рачунати Андрејићев перформанс. Приметио сам да ако у обзир узимамо само последњих годину дана дешавају се велике амплитуде и тренутно ми се некако чини да је период од последње две године прилично стабилан и да би он могао најбоље да оцени нечију форму. У сваком случају ако неко има другачије мишљење или жели да види скорашњу форму или дугачак временски период, ја сам направио таблицу са три инстанце. Прва у обзир узима последњих годину дана, друга последње две године, а трећа последње три. У колонама десно од перформанса види се број освојених поена кроз број партија које су узете у обзир. У колони "Уживо" налази се тренутно стање ФИДЕ рејтинга када би се урачунало то што је одиграно, што се у принципу поклапа са најновијом рејтинг листом (осим што је Ирина зарадила бод на Сребрном језеру), док колона "Шамп" даје место са овогодишњег Женског Шампионата Србије, што би морао бити озбиљан критеријум. Погледајмо сада таблицу која је сортирана по резултатима из периода од последње две године (колона АП2).
Како бих ја поставио репрезентацију да се нешто питам? Шампионат се мора поштовати, тако да актуелна шампионка Србије, Јована Ерић, мора бити у тиму! Јована је страшно напредовала у последњих годину дана, и као што сам пре олимпијаде (испоставило се оправдано) сматрао да никако не сме бити у тиму, за овогодишње окупљање мислим да јој тамо мора бити место. За остатак екипе можемо посматрати перформанс, односно форму у последње две године, дакле: Бојковић, Манакова, Стојановић и Дрљевић. Као што видимо медаље са шампионата су укључене. Ваљало би размислити и о селекторки као играчу, а у тиму нема места за Чолушкину! Можемо приметити да је разлика стварног и овог мог састава у рокади Манакова - Чолушкина. Као што смо раније вршили неке компарације то ћемо урадити и овога пута. Да ли постоји неки критеријум по коме је Чолушкина боља од Манакове? Манакова је боља од Чолушкине на свакој од последњих 6 рејтинг листи (последњих годину дана). Марија је била трећа на Шампионату, а Ирина шеста. Манакова има боље перформансе и у последњих годину дана, и две године и три! Ирина има 50 година и осетан пад у игри, а кад се изгуби партија, често се уђе у серију пораза, што може бити погубно за екипу. Међусобни резултат (ако завиримо на Перпетуал и Мега базу) даје скор од 6.5:4.5 (+5 =3 -3) у корист Манакове! И шта сад Ана? За крај бих да опоменем жене које ће играти наредни шампионат, да свакако покушају да избегну треће место и бронзану медаљу, јер ако остане овако, а чини се да ће агонија потрајати, неће бити места у репрезентацији! За сада од мене толико...
|
|